Руска предузећа се окрећу Србији

Трговинску размену Србије и Руске Федерације у 2015. години обележила је повремена промена курса и пад вредности рубље, што траје од краја септембра 2014. године, указују из Привредне коморе Србије. То је изазвало несигурност наплате, отежано планирање и знатан пад извоза, па и увоза. Укупна прошлогодишња робна размена две земље достигла је 2,52 милијарде долара, у поређењу са 3,4 милијарде у 2014. Србија је прошле године извезла робу за 726,26 милиона долара, што је за 29,7 одсто мање него у 2014, а увезла за 1,8 милијарди, за око четвртину мање него у претходној години.

Најновија политичка дешавања и сусрети званичника две земље наговештавају да ће овај застој бити превазиђен и да предстоји проширење економске сарадње Србије и Русије. Руска предузећа напуштају сарадњу са турским компанијама и окрећу се фирмама из Србије, изјавио је недавно Давид Вартанов, председник организационог одбора привредне изложбе "Експо Русија–Србија 2016", која ће се од 16. до 18. марта по трећи пут одржати у хотелу "Метропол палас" у Београду. Руска аутомобилска индустрија тражи кооперанте у Србији, како би наши произвођачи ауто-компоненти могли да попуне празнину на руском тржишту након престанка сарадње са фирмама из Турске.

Због пада вредности рубље више је смањен извоз робе наше индустрије него пољопривреде. Највећи удео у укупној вредности извоза из Србије у Русију и у прошлој години имале су женске чарапе – 7,8 процената, али је њихов извоз лане био мањи 27,6 одсто. Циркулационе пумпе за грејне системе су на трећем месту листе србских извозних производа у Русију, али је у 2015. вредност њиховог извоз била мања за 26,7 процената. Пад извоза покривача подова био је највећи – 64 одсто, следе састављене подне плоче – 54 одсто, затим цеви од рафинисаног бакра – 48 процената.

Извоз пољопривредно-прехрамбених производа из Србије у Русију у 2015. достигао је 269,94 милиона долара, што је за 13,3 одсто мање него у 2014. када је премашио 294 милиона долара. Поред свих отежавајућих околности, извоз јабука повећан је прошле године за 35 одсто, а њихов удео у укупном извозу је највећи – 13,4 одсто. Извоз нектарина је повећан за 122, бресака 93, а трешања и вишања 90 процената.

Трупoви и пoлуткe oд дoмaћих свињa у прошлогодишњем укупном извозу Србије у Русију чиниле су 3,1 одсто. Упућени тврде да би извоз меса и прерађевина могао да буде и већи, под условом да те робе имамо, што потврђује у изјави за Танјуг и Вукоје Мухадиновић, генерални директор индустрије меса "Топола" из Бачке Тополе. Ова компанија већ десету годину продаје на руском тржишту смрзнуто месо, конзервиране и трајне производе. У последње две године знатно више, али транспорт свињског меса из Србије не може копненим путем преко територије држава Европске уније. Смрзнуто месо морало је да путује 25 и 30 дана преко луке Бар до Санкт Петербурга, јер је испорука авионом веома скупа. – Када је рубља позитивна, читава Србија ради, када девалвира – не ради нико – каже Мухадиновић. Нашим грађевинцима у Русији се нуде послови изградње спортских објеката и зграда које ће се користити за светско првенство у фудбалу које ће бити одржано у Русији 2018. године, а Руси су заинтересовани и за српске бање и зимске туристичке центре. 

 Александар Микавица,
Политика