ПРО САД-а у Јужној Кореји уперена против Кине и Русије

Власти Јужне Кореје уверавају да размештање америчког система ПРО на територији ове азијске земље није уперено против Русије и Кине. Према речима министра иностраних послова те земље Јун Бјунге, одлука о размештању америчког система ТХААД искључиво је у вези са јачањем севернокорејског атомског арсенала и балистичких ракета.

Ипак, према речима Александра Жебина, руководиоца Центра корејских студија при Руској академији наука, размештање система противракетне одбране и нуклеарне пробе Северне Кореје нема много везе са системом ТХААД.

„Програм ПРО на територији Јужне Кореје је америчка идеја. Они полазе од својих глобалистичких идеја да би нуклеарна средства Русије и Кине требало неутралисати. А Северна Кореја је постала некако баш згодан повод за размештање ПРО. Да нема Северне Кореје, Американци би смислили нешто друго, што додатно потврђује пример који имамо у Европи, где је нуклеарни програм Ирана дуго био изговор за постављање система противракетне одбране. Када је коначно ирански нуклеарни досије затворен, Американци су свеједно наставили да реализују своје планове. Тако ће и у Азији радити то исто, без обзира на оно што буде радила Северна Кореја“, говори Жебин за Спутњик.

Неспремност САД и Сеула да успоставе конструктивни дијалог са Пјонгјангом само додатно заоштрава ситуацију у региону. Данас је реалност таква да је Северна Кореја дефакто постала држава која има одређени нуклеарни арсенал и нема намеру да одступа од овог свог статуса.

И Русија и Кина би морале да узму у обзир ову околност, сматра Жебин, и додаје да Русија данас има алтернативу. Наиме, додаје експерт, или ће на својим границама Русија имати Северену Кореју као одређену тампон-зону или ће имати америчку војску са нуклеарним оружјем и системом ПРО на кинеско-корејској граници и корејско-руској граници.

„Испада да је ситуација управо таква, и требало би се замислити шта је за Русију боље. По мом мишљењу, прва варијанта би била боља за безбедност Русије него присуство америчке ПРО на другој обали реке Туман (која представља природну границу између Кине, Северне Кореје и Русије). А то би се могло десити ако Кореја буде уједињена, онако како желе Америка и Јужна Кореја“, објашњава Жебин.

У Европи се НАТО као војна структура веома приближио руским границама. То ће се исто десити у Азији, мишљења је руководилац Центра корејских студија при Руској академији наука, ако Американци успеју да издејствују колапс Северне Кореје.

Уз постојање жеље, Сједињене Државе би могле да се договоре са Северном Корејом, али то не желе да раде, јер заправо никакве опасности за њих нема, а предлог за реализацију њихових планова у региону ипак постоји, и они се тиме користе.

Одлука Сеула и Вашингтона да у Јужној Кореји поставе америчке противракетне комплексе ТХААД није изазвала само спорове на нивоу експерата, већ и буру негодовања у неким регионима саме Јужне Кореје.

Да ли је могуће да јужнокорејско руководство не схвата на каквом ће удару бити њихово становништво у случају војног конфликта, пита се Александар Жебин и додаје:

„Становници Јужне Кореје одлично разумеју да њихова земља нема пуни суверенитет. Оружаним снагама Јужне Кореје командују амерички генерали. У време рата јужнокорејска војска аутоматски прелази под команду снага САД које су размештене у Јужној Кореји. Читава елита ове азијске земље, посебно војна, потпуно је проамерички настројена. Зато они немају ни политичку вољу, али ни жељу да уопште самостално делују. У Јужној Кореји мисле да ће уз америчке санкције успети да угасе Северну Кореју и да ће се ујединити према сопственим условима. Они о томе маштају већ више од 25 година, али досад је нису реализовали“.