Сатирање србског народа

Сатирање једног народа није само у томе да му  заузмеш територију и  поставиш своју власт. Потпуно уништење је много перфидније и лукавије. Подлаци ударају прво на децу, језик и историју, јер ако хоћеш да уништиш један народ- унакази му подмладак! Задњих 25  година та игра се игра пред очима свих нас.

Ударили су на децу-почевши од бројних измена у образовању, које је све штурије, сажетије, а наша деца су изузетно паметна и просто вапе за правим информацијама. Уништавају нам ћирилицу- странцизми су освојили језик, а кроз технологију  нас приморавају на употребу латинице. Срамота је проћи кроз градове Србије и видети називе, који су неразумљиви, гламурозни, латинични.  Наш језик је толико богат и леп, са толико израза да му ниједан други на свету не може парирати.

Историју прекрајају како им одговара, полако из године у годину мењајући издаваче уџбеника (који су све само не србски), избацујући све важно  из њих и приказујући Србе као народ који треба да се стиди својих предака.

Игра се јако опасна игра, која ће, бојим се, у будућности  имати несагледиве последице! Породица, као стуб друштва, је урушена; егзистенција доведена на минимум; пажњу нам одвраћају глобалним и локалним аферама, док у позадини црви праве све веће црвоточине, остављајући само трулеж иза себе. Оно што је поражавајуће је да мало људи размишља о томе, а они који могу речима, делима да покажу да смо свесни  тога шта нам раде – ћуте! Да ли из страха или због материјалне надокнаде да уста држе затворена-не знам!

Нису опасне бомбе, меци, којима су нас засипали (што им никада нећу опростити) - једном се умире - опасна је подлост, подривање, систематско културно-историјско затирање, које води потпуном истребљењу свега србског! Невидљиви, а моћан непријатељ, којем да би се супроставио, мораш видети  потез унапред.

Код нас паметни ћуте, будале паметују, школовани гладују, приучени  извољевају; све се норме  искривиле, па оно што је зло и наопако сада на највишој лествици вредности, а добро и племенито у бестрагије бачено.

Што накардније-то прихваћеније; што часније- то одбаченије!

Глупани громогласни, интелектуалци безгласни... Остадосмо љуштуре од онаквих предака и њихових подвига...Срамота! Пусти запад и његове ђавоље канџе, што их је зарио у нас, па никако да нас пусти. И неће-јер заборавити не може никада оно што нам дедови и прадедови извојеваше, што Србију прочуше у целом свету!

Е, тад се знало ко је Србин!

А сада, бројимо смртовнице и гледамо како одлазе од њиховог “обогаћеног уранијума”(морали су га обогатити, да покажу како имају и могу, да траје деценијама и деценијама) млади и стари, људи у најлепшим годинама...

Гробља нам све већа и попуњенија, а игралишта и паркови све празнији...

А будућност...

Да ли ће наша деца, деца наше деце  знати своју традицију, порекло, обичаје, писмо-ћирилицу, или ћемо за 15-20 година, гледати у своју унучад, питајући се којим то језиком говоре, о чему причају, и како се понашају? Да ли ћемо, заиста, дозволити да заврше, уз наше немо одобравање, оно што су започели 1999. године, да нас сатру и затру?! Да ли ћемо, врло брзо, дочекати  да и своје православне обичаје и оно што су очували наши преци у много тежим и горим временима,  славимо по неким другим начелима?

Изгледа да ће бити по оној:”Ко преживи-причаће!”, а како ствари стоје, сви ће Срби стати под једну шљиву, ако се и она не осуши од јада и чемера, од неправде и зла, од туге и боли...

Нека нам је драги Бог у помоћи...