Благо ризнице музеја Српске православне цркве

Манифестација „Музеји Србије десет дана од 10 од 10”, у свом трећем издању и са овогодишњим мотом „Музеј у гостима”, доводи пред панчевачку публику изузетну изложбу „Дрворези и бакрорези музеја Српске православне цркве” Графичка клишеа и листови, постављену у салону Народног музеја Панчево, са времеске линије 17. и 18. века који су некада углавном припадали србским манастирима, највише фрушкогорским, а у избору ове поставке нашле су се представе, од отисака артемиса и икона, док су њен важан део отисци ликова србских владара и грбова. 

„Музеј Српске православне цркве је место у ком се налазе значајни предмети, не само они који се тичу духовности Цркве већ и наше историје. На жалост, многи и не знају да наш музеј чува предмете који су везани за светородну династију Немањића, од плашта Светог кнеза Лазара до повеља цара Душана, рукописних књига и још много тога. Зато је и ово један од начина да шира публика упозна део нашег блага, али и више од тога – ово је и позив да публика види и други део који се чува у самом музеју у Београду”, рекао је Владимир Радовановић, управник Музеја Српске православне цркве.

Он наглашава да је сваки од изложених отисака дрвореза и бакрореза оригинал, док читаву збирку у Црквеном музеју чини 11 плоча са 19 представа, од којих је осам двострано. Бакрорезних је сачувано далеко више, чак 28 са 31 отиском, а у том корпусу засебну целину чине оне Христофора Жефаровића и Захарија Орфелина.

Њихова драгоценост, чуло се овом приликом, огледа се и у чињеници да су ови отисци улазили у куће верника током 17. и 18. века. У то време верници су ликове светитеља и наших владара већином могли да виде само на фрескопису и иконопису наших средњовековних цркава и познатих иконописаца. Но, нису могли имати у свом дому икону светитеља којег су славили, а откривањем могућности да се отискују плоче, како дрворезне, тако и бакрорезне, велики број људи добија прилику да поседује приказ неког пејзажа, лик србског владара или светитеља.

„То није било важно само за веру, већ и за очување националне свести. Људи овога краја, можда и најбоље знају како је тешко било у времену аустроугарске власти сачувати како националну тако и духовну свест, а свакако да су ове графике имале значајну улогу у томе”, додаје…

Отисци дрворезних клишеа направљени су 1998. године поводом 800 година манастира Хиландара, а следеће поводом четири и по деценије поставке Црквеног музеја у згради Патријаршије и 780 година самосталности Српске цркве отиснути су листови са бакрорезних плоча Христофора Жефаровића. Наредне 2000., поводом два миленијума хришћанства, као и 215 година од смрти Захарија Стефановића Орфелина умножени су листови са његових бакрорезних плоча, а преостали су штампани 2001., чиме је за четири године завршено умножавање графике из зирке Црквеног музеја. Сваке, године, по завршетку отискивања једне од градичких целина приређена је и изложба у галерији „Глас” у Београду. Од сваке плоче отиснуто је седам нумерисаних листова, односно комплетирано је седам мапа графике из фонда музеја Српске православне цркве.

Олег Јанковић,
Политика