Које опасности за руску економију је дефинисао Путин?

Председник Русије Владимир Путин дефинисао је стратегију економске безбедности земље до 2030. године. Његов указ је објављен15. маја. 

Садржај стратегије

У документу се набрајају фактори који могу представљати највећу опасност по Русију. То су дискриминационе мере против кључних сектора економије, ограничавање приступа страним финансијским ресурсима и савременим технологијама, повећање конфликтног потенцијала у зонама за које је Русија економски заинтересована и које су близу њених граница, као и повећање нестабилности на светским тржиштима робе и хартија од вредности.

Поред тога, документ предвиђа усавршавање узвратних мера у случају увођења санкција.

У тексту стратегије се фактички признаје да је извоз нафте и гаса, који је био основа руске економије током протеклих 15 година, изгубио свој потенцијал. Пад светских цена нафте одразио се и на друге тачке које је потписао Путин. Између осталих фактора поменута је и промена структуре потражње за енергентима у свету, као и чињеница да су енергетски и сировински сектор економије исцрпили ресурсе.

Главни задатак развоја система државне управе аутори стратегије виде у побољшању инвестиционе климе, деофшоризацији националне економије и стварању привлачнијих услова пословања у Русији.

Председник је наложио влади да у року од три месеца припреми мере неопходне за реализацију стратегије. Поред тога, влада треба да оцени стање економске безбедности, да обезбеди мониторинг ситуације и да сваке године реферише шефу државе о мерама предузетим у циљу њеног јачања. Стратегија ће се кориговати на сваких шест година, саопштава агенција „РИА Новости“. 

Економска безбедност све актуелнија

Економске стратегије су најчешће посвећене питањима раста и развоја економије. Ово је први пут после дужег времена да је безбедност економије Русије стављена у први план. „Стратегија економске безбедности последњи пут је усвојена 1996. године и зато је било неопходно одразити нове изазове који сада стоје пред руском економијом“, објаснио је за „Руску реч“ Павел Сигал, први потпредседник друштвене организације за мало и средње предузетништво „Опоры России“.

По његовим речима, економска безбедност не подразумева непосредно раст економије, мада је и повезана са њим. „Председникова стратегија само одређује правац у коме треба радити, а влада је дужна да дефинише детаљан план супротстављања поменутим факторима“, додао је Павел Сигал. Сада ће све зависити од конкретних мера које треба да припреме ресорне службе, као и од реализације тих мера на терену.

Дефинисање стратегије економске безбедности говори о томе да руска економија осећа утицај свих оних фактора који утичу и на глобалну економију. „Сада у светској економији и геополитици често избијају кризе и појављују се разни ’црни лабудови’ попут Брегзита. Глобализација је све присутнија у економској сфери, што је и неизбежно у контексту технолошког прогреса“, коментарише за „Руску реч“ Станислав Новиков, директор менаџмента у групи компанија „БКС Ультима“. Са једне стране, то отвара нове трговинске и инвестиционе могућности, али са друге крије у себи опасности економског и технолошког карактера.

Кира Калињина,
Руска реч