Италијански генерал: Бомбардовање СРЈ био експериментални рат НАТО-а

Бомбардовање СРЈ било је експериментални рат НАТО-а, каже пензионисани италијански НАТО генерал и војни дипломата Бјађо ди Грација, који прави паралелу између тог бомбардовања и бацања атомске бомбе на Нагасаки.

„То је био експериментални рат који је НАТО-у послужио да, између осталог, тренира своју авијацију у нападу где је била неупоредива диспропорција између онога који напада и онога који се брани“, каже Ди Грација.

Он је то рекао у интервјуу за „Политику“, који је дао када је прошле недеље боравио у Србији поводом објављивања његове књиге „Зашто је НАТО бомбардовао Србију“ у коју је преточио своја искуства из службовања.

Коментаришући паралелу коју изводи између бомбардовања СРЈ и атомске бомбе у Нагасакију, Ди Грација каже да „ако се атомска бомба бачена на Хирошиму делимично може схватити као војна акција, она наредна, бачена на Нагасаки, у тренутку кад Јапан већ прихвата капитулацију, означила је почетак Хладног рата и била својеврсна порука САД Совјетском Савезу“.

„А бомбардовањем Србије, Русији је послата порука о томе ко је победник у Хладном рату. И ништа од тога није кривица Србије, која је урадила све што је могла, јер су међународне околности биле такве да је Русија била слаба“, нагласио је он.

На констатацију да бомбардовање кинеске амбасаде тумачи као тадашнње упозорење Запада Кини, Ди Грација наглашава да је то његов лични закључак, баш као што је, како је рекао, целокупно бомбардовање СРЈ било упозорење ослабљеној Русији.

Сада је, како каже, ситуација битно другачија.

„Зашто у овом моменту нико не размишља о бомбардовању Северне Кореје? Због нуклеарног оружја, али и чињенице да иза ње стоји Кина, која је у међувремену ојачала. Такође, и Русија је повратила епитет суперсиле, а оно што је урадила с Грузијом, Молдавијом и поготово Кримом слично је ономе што је НАТО урадио с Косовом. Због тога је Косово 1999. било јединствен пример који се неће поновити“, каже Ди Грација.

Он се осврнуо и на сумње које је исказивао у званичне интерпретације случајева Маркале и Рачак наводећи да у почетку није веровао у србско објашњење Рачка.

„Тек када сам после неколико дана срео једног колегу, италијанског официра на дужности посматрача ОЕБС-а, рекао ми је: ’Бјађо, ово није као што приказују на телевизији. Обавестио сам о томе и шефа Мисије (Вилијама Вокера). Он је први стигао на место догађаја и није затекао призоре које су потом пренели медији. Али, пошто је послао извештај шефу Мисије, ништа се није догодило“‘, испричао је он.

Сличну сумњу исказао је и када је реч о случају Макрале, наводећи да је његов извештај Команди Мисије ЕЦММ доживео сличну судбину као допис његовог италијанског колеге о Рачку.

„Послао сам га после истраге коју сам спровео након бомбардовања Маркала, сумњајући да би Срби гађали пијацу на неколико корака од православне цркве. Нису били заинтересовани, и опет се ништа није десило“, рекао је Ди Грација.