ЗИД ПЛАЧА „КОСМЕТСКЕ ЖРТВЕ“ НИКАДА НЕЋЕМО ПРЕДАТИ ЗАБОРАВУ

 ЗИД ПЛАЧА „КОСМЕТСКЕ ЖРТВЕ“ НИКАДА НЕЋЕМО

ПРЕДАТИ ЗАБОРАВУ

Да ли смо ми једини народ који брзо заборавља своје жртве?

Да ли су били у праву када 1999 године рекоше: „Бомбардујте их, Срби брзо заборављају“?

А да „свако чудо траје три дана“, па онда заборав обистинило се.

-Избором Тачија за председника тзв Р.Косово, чудо па заборав.

-Формирањем Владе злочиначке ратне коалиције „ОВК“ Р. Косово, чудо па заборав.

-Ослобађајућа пресуда Насеру Орићу, чудо па заборав и награда да веће не може бити генерал

босанско-херцеговачке војске.

Неком награде, неком казне, али не по заслузи, а да је по заслузи нити би злочинци постајали

генерали, нити би председник и генерали били кажњавани (Србија је продала свог председника

и генерале хашком Трибуналу).

Ми породице жртава смо најобесправљенији грађани у Србији, жрве заборављају, нас

заборављају (с обзиром да 20 година чекамо на закон о правима породица цивилних

предратних, ратних и послератних жртава).

Али је увек било и биће: „Некоме рат, некоме брат“.

Европо, Србијо, свете да ли чујете вапаје киднапованих Срба!

https://www.facebook.com/profile.php?id=100011827320604&hc_ref=ARRBbW2IEuTPUwXexY_v2LPKPzc99SxrCHl1WEPY4687Z78vlx2HXgJbOc99mk2_GG0&fref=n