НАТО жели мобилност снага кроз НАТО и ЕУ земље

Загребачки „Јутарњи лист“ пише да је хрватско Министарство одбране још у септембру кренуло у прикупљање података, па су преко Министарства саобраћаја „за потребе међународне војне сарадње“ од свих управника ауто-путева у Хрватској затражени подаци о дужини, ширини мостова и вијадукта, као и њиховoм географском положају и висини и ширини тунела. Према доступним информацијама, подаци о логистичким могућностима су затражени и од аеродромских управа и Хрватских железница.

„Јутарњи лист“ наводи да би мостови и вијадукти „без проблема издржали пролаз конвоја тенкова и других тешких војних возила“. Објекти би могли да поднесу оптерећење неколико тенкова „леопард“, од којих је сваки тежак 60 тона, или неколико хаубица ПзХ 2000.

Тежина једне хаубице је 57 тона. Раније је због мале висине наплатних кућица био проблем пролаз с тенком или оклопним возилом. То је решено успоставом извангабаритног пролаза који се налази у склопу сваке наплатне станице. Саобраћајни стручњаци такође сматрају да би тешке војне конвоје поднеле и државне саобраћајнице у Хрватској, док је носивост државних путева ипак под знaком питања. Пребацивање војних возила досад је углавном кроз Хрватску ишло железницом, али ови подаци послужће НАТО-у да у будућности може приликом пребацивања војних снага копном унутар Европе да рачуна и на коришћење путне мреже у Хрватској.

Други корак за реализацију брже мобилности НАТО снага кроз Европу је успостављање „војног Шенгена“. То је колоквијални назив за укидање већине административних баријера за пролазак војних снага између чланица НАТО-а и Европске уније. Након што је тај модел без увијања затражио командант америчких снага у Европи, то исто је јуче дипломатским речником затражио и амерички министар одбране Џејмс Матис. Само неколико сати након његовог тражења, огласила се висока представница Европске уније за спољне послове и сигурносну политику Федерика Могерини која је у име Европске комисије најавила низ мера које ће уклонити препреке кретању војне опреме и особља широм ЕУ и индиректно најавила увођење „војног Шенгена“.

Према плану, до марта 2018. високи представник и Комисија предложиће државама-чланицама акциони план за јачање војне мобилности на усвајање, што укључује решавање питања царине, превоза опасних материја, националних процедура и других правних препрека. Према најавама, „војни Шенген“ би требало да буде решен новим европским одбрамбеним споразумом. Споразум би следеће недеље требало да потпише 20 чланица Европске уније, међу којима је и Хрватска. Носиоци спровођења споразума су Немачка и Француска а, примера ради, Данска, Португалија и Малта још размишљају да ли ће му се придружити.

На тај начин Хрватска би могла пре да уђе у војни него цивилни Шенген, пише „Јутарњи“.