Коме ће припасти материјал Хашког трибунала

Богата заоставштина Хашког трибунала, који се после 24 године рада ускоро затвара, постала је „плен“ око кога се отимају државе региона, пишу данашње „Новости“.

Реч је о, како наводи лист, државним тајнама, саслушањима и сведочењима — јавним и скривеним, извештајима о болестима и смртима, пресудама, одлукама, разним драгоценим документима…

Према неким проценама, у подрумима у Хагу „чами“ око 10 милиона страница докумената о конфликту у некадашњој Југославији, напомињу „Новости“. 

Додају и да се процењује да има и око 13.000 артефаката, односно метака, оружја, одеће, обуће и разних других предмета.

И Србија и Хрватска, као и Бањалука и Сарајево сматрају да им припада део те грађе.

Како наводи лист, током недавне посете председника трибунала Кармела Ађијуса и тужиоца Сержа Брамерца Србији, званични Београд ставио је до знања да Србија очекује да јој се врати сва документација достављена по захтевима Тужилаштва.

Лист подсећа да је таквих захтева било 2.082 и да је министар у Влади Србије и дугогодишњи председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић рекао да је сва документа које је Хаг тражио, Србија предала, укључујући војна.

Према неким ранијим изјавама, 95 одсто докумената који су предати Трибуналу долазило је од МУП-а, ВБА и БИА, наводи лист. 

Како додаје, у Београду је, током посете хашких званичника, постигнут и договор о оснивању информационог центра у који би била похрањена архива коју Србија треба да добије. 

Тиме ће се, како даље наводе, бавити радна група која ће утврдити појединости, попут оне да ли ће та грађа бити смештена у Народној библиотеци или Скупштини Србије. 

„Новости“ оцењују да је у том послу најдаље отишло Сарајево, где су у новембру прошле године Град Сарајево и Хашки трибунал потписали меморандум о успостављању информационог центра у Сарајеву у којем ће бити више од 400.000 докумената из судских процеса, међу којима је скоро 100.000 доказаних предмета.

Свој део грађе тражи и Република Србска, али Трибунал игнорише захтеве институција Републике Српске да им буде враћен део докумената, наводе „Новости“. 

Како додају, најављено је и потписивање меморандума са Хрватском о оснивању информационог центра.

Историчар Чедомир Антић сматра да је документација Хашког трибунала драгоцена, али да је у извесној мери селективна и да има разне мањкавости пошто је, како наводи, сакупљена уз јасну и дугорочну политичку агенду, која је суд од самих почетака учинила пристрасним.

„Међу судским документима недостају поједини важни хрватски документи, као што су ’топнички дневници‘, транскрипти из уреда председника Републике, као и већина значајних докумената САД, Британије, Немачке и Француске, које су и саме учествовале у ратовима на простору бивше Југославије“, тврди Антић и додаје да ће архив Трибунала имати значај, пре свега, за писање историје југословенских народа у раздобљу последње две деценије 20. века.

Антић оцењује да архивска грађа не сме да се дели, јер је то сада јединствен архив и није у складу с правилима струке захтевати његову поделу и да би било најбоље када би архив остао у Хагу или био премештен у Београд. 

Адвокат Ратка Младића, Бранко Лукић, каже да ће један део доказног материјала бити у надлежности Механизма, који ће наставити да ради након што се Трибунал затвори. 

„Документација која је достављена суду само је делић оног што има Тужилаштво, које је бирало шта ће да достави одбрани“, навео је он. 

Говорећи о начинима на које је документација доспевала у Тужилаштво, Лукић је рекао да је „КФОР у Републици Србској упадао у општине, болнице, полицијске станице, медијске куће и узимао сва документа, трпао их у камионе и одвозио“.

„Ниједан од тих папира није враћен и као да не постоји. Оно што им је добровољно достављено копирано је. Све то је сада у подрумима Тужилаштва“, рекао је Лукић. 

Хашки трибунал престаје са радом 31. децембра, а званична церемонија затварања биће одржана у уторак, 19. децембра.