Суд одбио захтев хашког тужилаштва, ново веће одлучује у предмету генерала Младића

13.09.2018. год.

Судија Џозеф Е. Чиондо Масанче одбио је данас као неоснован захтев хашког тужилаштва које је тражило да се поништи одлука о изузећу тројице судија из апелационог већа у процесу против генерала Ратка Младића.

У својој одлуци коју је данас објавио Механизам кривичних судова у Хагу, судија Масанче је навео да захтеву тужилаштва недостају легални (законски) основи, имајући у виду да статут Механизма не дозвољава жалбе на одлуке председника Механизма или трочланог судског већа, преноси Танјуг.

У питању је недавна одлука којом је судија Жан-Клод Антоанети усвојио аргументе Младићеве одбране да би судије Теодор Мерон, Кармел Ађијус и Лију Даћун могле да буду пристрасне приликом одлучивања о жалби Младића на првостепену пресуду којом је осуђен на доживотни затвор због наводног геноцида, јер су учествовале у доношењу ранијих пресуда Хашког трибунала којим су Младићу подређени официри Војске Републике Српске осуђени због наводног геноцида и других злочина у Сребреници, у јулу 1995.

У тим пресудама, по одбрани, судије Мерон, Ађијус и Даћун су унапред утврдиле и Младићеву кривицу за наводни геноцид у Сребреници, доносећи закључке о генераловој улози и одговорности.

Тужилаштво је тврдило да је Антоанетијева одлука супротна судској пракси и тражило да председник Механизма судија Мерон именује трочлано судско веће које ће поново одлучивати о Младићевом захтеву за изузеће.

Судија Ађијус председавао је већу трибунала које је изрекло осуђујућу пресуду групи официра Војске Републике Српске предвођених Вујадином Поповићем и Љубишом Беаром, осуђеним на доживотни затвор због Сребренице.

Судија Мерон председавао је жалбеним већем трибунала које је потврдило првостепену осуђујућу пресуду и доживотну затворску казну генералу Војске Републике Српске Здравку Толимиру због наводног геноцида у Сребреници, као и жалбеним већем које је генерала Војске Републике Сроске Радислава Крстића осудило на 35 година затвора због помагања и подржавања наводног геноцида у Сребреници.

Кинески судија Даћун био је председавајући у процесу против официра Војске Републике Српске Видоја Благојевића, који је због злочина у Сребреници био осуђен на 15 година затвора.

Мерон је био дугогодишњи председник Трибунала, а сада је председник резидуалног Механизма, правног наследника Трибунала.

Уместо њих, судија Антоанети је у апелационо веће поставио судије Емпаранија Мамија Ричарда Раџонсона, Приску Матимбу Нијамбе и Гебердаоа Густава Кама.

Осим судије Нијамбе, која се противила осуђујућој пресуди генералу Војске Републике Српске Здравку Толимиру за наводни геноцид у Сребреници, двојица новоименованих судија нису имали искуство у процесима за ратне злочине у бившој Југославији, али су судили за злодела у Руанди, пренели су медији.

Младић је првостепено осуђен на доживотни затвор у новембру прошле године пред затварање Трибунала.

Извор
/ vostok.rs

Повезане теме
Хаг
Младић
права

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »