Lekovito putešestvije

Ne može čoveka danas pošteno više ništa ni da iznenadi. Pođem skoro tako do Doma zdravlja, da uzmem majci recepte za lekove.

" AJde uzmi mi recepte,ne mogu da idem po ovom snegu i ledu."

" Ok, nije mi teško."

Odem u Dom zdravlja, dobar dan, da li radi ta i ta doktorka.

Sestra na kartoteci me gleda, srkne kafu, utiša muziku, pa kaže '' Pa šta pitaš, piše ti tamo ko radi! ''

Nema problema, pročitam, kaže ordinacija ta i ta, broj taj i taj.

 Odem, druga sestra me gleda: '' A što ste došli? '' (za to vreme gasi igricu na kompjuteru, Candy crush, valjda)

" Pa rekoh, po recepte za majku."

" Aha,pa dobro, hajde sačekajte, doktorka još nije došla, valjda će da dođe uskoro."

" Ok, nema problema. "

Na svim vratima ordinacija zalepljeno '' Ukoliko imate primedbe na rad lekara, obratite se zaštitniku pacijenata...'' . Broj telefona taj i taj.

Okrenuh. - " Mobilni korisnik nije dostupan. "

Vratim se na kartoteku. - "Izvinite, gde je zaštitnik pacijenata?" . - "Koji zaštitnik, ima ih čak tri?"

Uh, blago pacijentima kad su toliko zaštićeni, mislim se.

U taj trenutak, posle samo dva sata čekanja, eto i doktorke.

"Jel dugo čekate? "

" Ma ne", rekoh, a mislim, šta je jedno popodne za druženje u Domu zdravlja.

Posle pisanja dva recepta, koje je trajalo samo pola sata, konačno krenem.

O, hvala ti Bože, mislim, sad ću da počnem da idem u crkvu.

 Elem, u apoteci dam recepte.

" A ne može ovo .."  kaže apotekarka.

 " Što ne može? "

" Loše je odštampano, ne vidi se bar-kod na receptu."

"Ok, pa šta možemo?"

" Pa možete da ih kupite! " kaže apotekarka.

" Koliko treba? Samo 900 dinara? Ok, evo, hvala, doviđenja!"

Idem tako kući, sa kesom punom lekova, i mislim '' Ma šta je hiljadarka - za onakvu avanturu! ''

Ivan Trajković