Летонија: Улазак у Црвене армије значио наставак окупације

12.10.2019. год.

Министарство спољних послова Летоније се успротивило одржавању свечаног догађаја у Москви, посвећеног 75. годишњици ослобађања Риге од стране совјетских трупа од немачке окупације.

"Поздрављајући пораз фашизма, подсећамо свет да се за Летонију, Литванију и Естонију обнова слободе и независности догодила скоро 50 година касније, јер је улазак у Црвене армије значио наставак совјетске окупације", наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Летоније.

Рига сматра да јер закључивањем споразума Рибентроп-Молотов 1939. године илегални документ којим је отворен "пут до почетка Другог светског рата и агресије Совјетског Савеза против Летоније", а планирани догађај у Москви је назван "непријатељским кораком".

Рига је ослобођена од немачких окупатора 13. октобра 1944. године. Ослобађање балтичких држава је била велика операција у којој је било неколико фронтова, укључујући три балтичка фронта, део снага трећег Белоруског фронта и делимично Лењинградског фронта, као и део Балтичке флоте. Током офанзиве ослобођене су Естонија, Летонија и Литванија. Од 59 немачких дивизија, 29 је поражено, а преосталих 30 се повукло.

Истовремено, лидери балтичких земаља верују да их је од 1940. до 1991. године СССР наводно окупирао. Русија се, као наследница СССР-а, категорички не слаже са таквим ставом. Руководство земље је више пута саопштило да се не може говорити о било каквој совјетској окупацији балтичких земаља. Министарство спољних послова појаснило је да припајање балтичких држава СССР-у сматра доследним међународном праву у то време.

Извор
Фото: Јавни извор/ vostok.rs

Повезане теме
Русија
Легтонија
односи

Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »