РТ: „Специјални статус у НАТО-у“: Зашто Мађарска, Словачка, Хрватска и Словенија стварају заједничку команду снага за специјалне операције

27.10.2019. год.

Министри одбране Хрватске, Мађарске, Словачке и Словеније потписали су меморандум о разумевању у вези са стварањем регионалне команде снага за специјалне операције. Церемонија је одржана у седишту НАТО-а у Бриселу. Штавише, претпоставља се да ће се Аустрија, која није чланица савеза, касније моћи придружити овим четири земљама. Раније је шеф мађарског министарства обране Тибор Бенко изјавио да ће западни Балкан постати једно од приоритетних подручја деловања команде. Према мишљењу експерата, са овом се структуром НАТО жели фокусирати на рад са земљама које нису приступиле тој организацији.

Министри одбране Мађарске, Словачке, Хрватске и Словеније потписали су меморандум о разумевању у вези са успостављањем Регионалне команде за посебне операције (Р-СОЦЦ). Церемонија потписивања одржана је у седишту НАТО-а у Бриселу (све четири државе су чланице ове организације).

„Циљ ове нове иницијативе је стварање команде специјалних снага спремних и способних да одговоре на претње и изазове који се јављају унутар и ван околних подручја. Међудржавна сарадња у овој области омогућиће нам да специјалне снаге користимо на што ефикаснији, оперативнији и што више координисани начин. Уз потпуно удруживање доприноса земаља учесница, ова нова команда пружиће предности далеко веће у односу на оно што су њене појединачне компоненте способне“, саопштила је заменик генералног секретара НАТО-а Мирчеа Јоане, која је била присутна потписивању.

Напоменуо је да је меморандум потписан само осам месеци након одобрења одговарајућег протокола о намерама. Према Јоан-у, то указује да земље савеза "траже плодоносну међудржавну сарадњу."

Министар одбране Мађарске Тибор Бенко детаљније је говорио о циљевима и задацима Р-СОЦЦ-а.

"На основу нашег разумевања потреба НАТО-а, овде би требало да почне рад у централноевропском региону стварањем компонентне команде снага за специјалне операције уз активну подршку стручњака из Словачке, Хрватске, Словеније, а касније и Аустрије", рекао је министар.

Подсетимо да Аустрија није чланица НАТО-а и да је неутрална држава. Треба напоменути да је Бенко у фебруару, након што је потписао писмо намере, најавио да ће западни Балкан, у којем такође нису све државе чланице савеза, бити једно од приоритетних подручја Р-СОЦЦ-а. Дакле, говоримо о структури чије активности неће бити ограничене на оквире земаља чланица НАТО-а, кажу стручњаци.

Према одобреном плану, регионална команда снага за специјалне операције започеће с радом у јануару 2021. године. Очекује се да до 2024. године буде успостављена сарадња снага за специјалне операције све четири земље и потпуно функционисање Р-СОЦЦ-а.

Територија "без власника"

Меморандум потписан у Бриселу може се посматрати као покушај превазилажења тешкоћа са којима се НАТО суочио на Балкану, кажу експерти. Георгих Енгелхарт, истраживач Института за славистику Руске академије наука, подсећа да је савез почео да обраћа пажњу на своје јужне границе након догађаја у Украјини 2014. године. САД и њихови европски савезници били су забринути да на Балканском полуострву постоји неколико земаља које нису чланице НАТО-а и истодобно имају прилично блиске везе са Русијом.

„То се пре свега односи на Србију и Црну Гору. Али уопште, чињеница да се полуострво показало „без власника“ у геополитичком смислу не може, а да не брине Брисел и Вашингтон“, рекао је он у интервјуу за РТ.

Претходно је савез предузео неколико корака у овом правцу. Преговори који су трајали дуги низ година о приступању Црне Горе НАТО-у успешно су завршени. Поред тога, захваљујући посредовању Брисела и Вашингтона, било је могуће окончати дугогодишњи грчко-македонски спор око имена Бивше Југословенске Републике Македоније. Преименована је у Северна Македонија, а Грчка је укинула вето на пријем земље у НАТО.

Али даље у процесу ширења савеза наступила је пауза. Србија је заинтересована за приступање ЕУ, али не жели да уђе у НАТО. Поред тога, Београд спречава улазак делимично признатог Косова у савез, а НАТО изузетно нерадо узима земље које имају потенцијално сукобљене односе са својим суседима, каже Енгелхарт. Републику Српску води положај Београда, која је део Босне и Херцеговине и блокира улазак ове државе у НАТО.

„Што се тиче Северне Македоније, они су јасно ставили до знања: са њиховог становишта, улазак у савез и Европску унију уско су повезани. Ако желите да видите земљу у НАТО-у, узмите је истовремено у ЕУ. То је став Скопља. И ту се појавио проблем јер бројне европске земље нису хтеле да прихвате ову земљу у Европску унију“, наводи Павел Кандел, шеф Центра за етничке и политичке сукобе Института за Европу Руске академије наука.

У јулу су преговори о придруживању Северне Македоније, као и Албаније ЕУ, одгођени. Француска, Холандија и Данска успротивиле су се њиховом пријему у Европску унију, наводећи чињеницу да Албанци и Македонци не спроводе активно потребне реформе. Шеф Министарства одбране Северне Македоније Радмила Шекерински признала је да се ратификација протокола о уласку земље у НАТО може одложити на неодређено време.

Стога је Брисел одлучио да појача контакте са Балканом како не би изгубили интересовање за евроатлантске интеграције. Унутар ЕУ интензивиран је процес придруживања Шенгенском споразуму. Посебно је Европска комисија похвалила Хрватску за њене напоре.

Мере је предузео и НАТО. Тако су се лети одржале највеће војне вежбе у историји Северне Македоније током под називом "Одлучни ударац". Поред македонске војске, у њима је учествовало и неколико хиљада војника из Сједињених Америчких Држава, Црне Горе, Албаније, Литваније и Бугарске.

"Ојачати југоисточни бок"

Појава команде за специјалне операције у регионалним компонентама углавном је показне природе и има за циљ да покаже да НАТО посебну пажњу посвећује својим чланицама у источној Европи, кажу експерти.

„Стварање Р-СОЦЦ-а је елемент развоја инфраструктуре савеза у источној Европи уопште и посебно на Балкану. Нова организација ће комуницирати са другим државама које нису чланице НАТО-а. Реч је пре свега о интеракцији на нивоу моћних структура, “каже Енгелхарт.

Према експерту, стварање Р-СОЦЦ-а је у складу са стратегијом лидера НАТО-а. Циљ је да чланство у савезу постане привлачно за мале државе и мање оптерећује за велике.

„Мађарска, Словачка, Хрватска и Словенија добили су у НАТО-у посебан, привилеговани статус, засебну структуру у оквиру које се могу реализовати. Истовремено, они ће се бавити оним питањима која би САД, Немачка и Велика Британија могле да реше. Испада да је то амерички `подуговор`. Отприлике иста ствар постоји и на осталим боковима НАТО-а. На пример, на Балтику је нагласак стављен на питања сајбер сигурности“, каже Енгелхарт.

Говоримо о НАТО Центру за сајбер одбрану, који је створен у Естонији. Поред тога, на Балтику се одржавају вежбе за борбу против сајбер напада.

Кандел верује да је стварање Р-СОЦЦ-а покушај НАТО-а да „ојача свој југоисточни бок“ и учини процес доношења одлука у савезу оперативнијим на локалном нивоу.

„Појављује се структура која има за циљ аутономно деловање ... Један од дугогодишњих проблема савеза је његова спорост у доношењу одлука. То се више пута осећало када се НАТО суочио са потребом да користи снаге. Савез се састоји од 29 земаља, од којих свака има своје интересе и разумевање шта и како треба учинити“, закључује Енгелхарт.

Извор: Восток / РТ

Извор
/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
НАТО
геополитика

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »