РТ: САД се усуђују да се жале на „дестабилизујуће руско присуство“ у Либији, разореном НАТО променом режима

27.11.2019. год.

Спонзоришући "хуманитарну" промену режима у Либији 2011. године и одводећи северноафричку земљу у хаос и грађански рат, САД сада протестују због наводног присуства руских снага у земљи, те наводе да је то као „невероватно дестабилизујуће“.

То је устврдио у уторак Дејвид Шенкер, помоћник секретара за блискоисточна питања Стејт департмента. Он је рекао новинарима да су припадници руске војске упућени у Либију "у значајном броју" да подрже Либијску националну армију (ЛНА), те да се "повећава спектар великих жртава међу цивилним становништвом."

Шенкерова забринутост за животе и добробит либијских цивила посебно је дирљива, с обзиром на то да су САД биле једна од покретачких снага акције промене режима 2011. године која је циљала владу пуковника Моамара Гадафија. Мало ко може заборавити тадашњу државну секретарку Хилари Клинтон, која је грозно граткала кад је обавештена о Гадафијевом бруталном убиству од стране "умерених" побуњеника које подржавају САД.

Процењује се да је око 25.000 Либијаца убијено између марта и октобра 2011. године, а ко зна колико још од тога, док је земља прешла из једне од најбогатијих земаља у Африци у хаотичну пустош у којој доминирају ратне војсковође. "Исламска држава" је потом увукла у хаос, а новинари су у једном тренутку нашли чак и отворено тржиште робова.

Чак и када је "хуманитарни" промашај успео да однесе животе четворице Американаца у конзулату у Бенгазију 2012. године, Вашингтон је слегнуо раменима. Њихова убиства објављена су на видео Јутјубу, а Клинтонова се чувено изругала у Конгресу, „каква је разлика у овом тренутку?“

Али, генерал Халифа Хафтар, који је живео у САД-у 20 и више година, подсећам, и његова ЛНА, чини се да су спремни да уједине земљу и одбаце америчку „државу националног јединства“ која се држи за главни град и не много више, Вашингтон је изненада забринут за животе Либије? Ма дајте, молим вас!

Опсесија САД-а да оптужују Русију за апсолутно све, од председничких избора 2016. године до сада, очигледно Либије, била би смешна да није тако деструктивно. Си-ен-ен је чак известио да су вероватно „руски плаћеници који подржавају Хафтара“ прошле недеље оборили америчку беспилотну летелицу изнад Триполија, позивајући се, наравно, на анонимне изворе из Пентагона. ТВ мрежа није повукла ту тврдњу чак ни након што је ЛНА у понедељак сама преузела одговорност, те је чак понудила да координише своје операције са САД-ом, што тешко да је модус операција „Руса“.

Све ово чини приговоре Вашингтона против наводног руског присуства на хуманитарним основама превише циничним за веровање. Страх да би Русија могла да успостави базу на јужном боку НАТО-а или да на неки начин очисти властити неред САД-а, то сам могао да разумем, али, наравно, Стејт департмент не може то да каже наглас.

Шенкерове оскудне забринутости падају по истим линијама као и амерички медијски наратив о Сирији, где се руска интервенција на позив Дамаска свакодневно осуђује као бомбардовање ничега, осим болница, школа и цивила, а уопште не "умерених побуњеника“ подржаних од стране САД-а или терориста "Исламске државе".

У стварности, чак и док су САД и њихова „коалиција“ бомбардовали, "Исламска држава" је напредовала на свим фронтовима пре доласка руских снага. У року од само неколико месеци, терористи су се потпуно повукли што ће завршити њиховим тоталним поразом. Амерички председник Доналд Трамп воли да полаже заслуге за то, али Сиријци знају ко је чинио лавовски део посла.

Ако су руске снаге заиста стигле у Либију, тврдњу за коју Шенкер није дао никакве доказе, подсећам, онда сиријско искуство указује да би сиромашна земља коначно могла да види мир у догледној будућности, након година „слободе“ коју су донеле НАТО бомбе и локални џихадисти. Иако би се то могло сматрати катастрофом у Вашингтону, потпуно разумем да Либијце уопште за то није брига.

Небојша Малић, РТ

Извор: Восток / РТ

Извор
фото: © Reuters / Esam Al-Fetori / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »