Данас је Сретење – Дан државности Србије

15.02.2020. год.

Србија обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први србски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Србска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог србског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Сретењски устав донет 1835. године

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и србски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

Почасна артиљеријска паљба и променадни дефилеи поводом Дана државности

Поводом обележавања 15. фебруара – Дана државности Републике Србије, а по наређењу председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, припадници Гардијског батаљона су извршили почасну паљбу са Савског платоа на Калемегдану, а 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа, саопштило је Министарство одбране Србије.

Почасној паљби присуствовали су заменик начелника Генералштаба генерал-мајор Петар Цветковић, командант Гарде генерал-мајор Миломир Тодоровић, припадници Министарства одбране и Војске Србије и многобројни грађани.

Почасној паљби претходио је променадни дефиле Репрезентативног оркестра Гарде Кнез Михаиловом улицом у Београду, од Трга Републике до Калемегдана, који је започео уз звуке „Марша на Дрину“ а потом су се на репертоару смењивали србски маршеви „Краљева гарда“, „Милош Велики“ и „Александар Први“ и познате корачнице, под диригентском палицом мајора Небојше Стоиљковића.

Војни оркестар Ниш извео је променадни дефиле у Нишу, од Трга краља Милана, Обреновићевом улицом до Трга краља Александра, под диригентском палицом мајора Дејана Ђорђевића.

Поводом Дана државности, Војни музеј на Калемегдану биће отворен за посетиоце 15. и 16. фебруара од 10 до 17 часова. Улаз је бесплатан.

Србија обележава Сретење - Дан државности, у знак сећања на 15. фебруар 1804, када су србски устаници, предвођени Ђорђем Петровићем - Карађорђем, на Збору у Орашцу покренули Први србски устанак, чиме је почела обнова српске државности после вишевековне отоманске власти. Такође, истог датума 1835. године донет је Сретењски устав, први модерни Устав Србије.

Почасна артиљеријска паљба и променадни дефилеи поводом Дана државности

Извор
Танјуг
фото: © Министарство одбране Србије/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
празник

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »