РТ: „Противрече интересима саме ЕУ“: Министарство спољних послова назвало антируске санкције нелегалним инструментом

30.01.2021. год.

Заменик министра спољних послова Александар Грушко назвао је санкције ЕУ против Москве нелегалним инструментом који је у супротности са интересима ЕУ. Дипломата је нагласио да активно стварање Брисела „хоризонталних“ механизама санкција изазива велику неизвесност. Раније је Министарство спољних послова приметило да је 2020. године дошло до озбиљног застоја у односима Москве и европских земаља.

Санкције ЕУ против Русије су илегални инструмент који је у супротности са интересима саме ЕУ, изнео је своје мишљење заменик министра спољних послова Александар Грушко током разговора са новинарима у Атини.

Дипломата је приметио да таква европска политика изазива колосалну неизвесност у односима Москве и европских земаља.

„Оно што нас брине је да је у последње време Европска унија са незадрживом енергијом преузела на себе стварање такозваних хоризонталних санкционих механизама“, рекао је Грушко.

Нагласио је да на тај начин законодавство ЕУ омогућава могућност доношења оперативних одлука у односу на „одређене особе укључене у ове санкционе режиме“ - појединце, институције, компаније и привреднике. Овак „клизави пут“, рекао је он, не води никуда.

Дипломата је скренуо пажњу да је овај проблем типичан не само за односе Русије и Европске уније, већ и за светску трговину уопште. Стога се Москва „и системски и у односима са Европском унијом“ противи једностраним одлукама које су у супротности са нормама СТО и коче развој нормалних економских односа.

„Нарочито у областима у којима су потребна велика улагања, где повратак не траје месец, не годину, већ понекад и деценију, а све то захтева апсолутну предвидљивост, поузданост правне основе и разумевање стварних потреба и у потражњи и у понуди“, рекао је дипломата за ТАСС.

27. јануара Министарство спољних послова саопштило је да ће 2020. година бити упамћена по озбиљном застоју у односима Русије и Европске уније, укључујући и то што су неке државе чланице ЕУ „одлучиле да консолидују своје редове на антируској основи“.

Министарство је скренуло пажњу на чињеницу да, упркос потреби за борбом против пандемије коронавируса, у Европској унији „има оних који више воле да се боре против руских вакцина“.

„У неким главним градовима ЕУ покренута је агресивна информативна кампања против наше земље са увредљивим оптужбама за ширење штетних дезинформација о коронавирусу“, подсетило је Министарство спољних послова, истичући да су одбијени предлози Москве да успостави разговор на тему дезинформација.

Истиче се да су европске земље наставиле са санкционом политиком, „подвргавајући Русе и привреду нелегалним ограничењима“, а такође су се мешале у унутрашње ствари Белорусије.

„Апогеј непријатељских корака биле су акције у вези са такозваним тровањем Алексеја Наваљног, што је довело у питање саму могућност изградње даље сарадње са Европском унијом“, подсетило је Министарство.

У исто време, Министарство спољних послова нагласило је да руске власти неће „заузети став увређеног“ и прекинути преостале канале дијалога са ЕУ, јер схватају потребу за стрпљивим радом у циљу изградње равноправне сарадње са Европском унијом, „када је за то спремна“.

Подсетимо, у октобру 2020. године министри спољних послова земаља Европске уније договорили су се о увођењу антируских санкција због ситуације око Алексеја Наваљног, који се лечио у берлинској клиници „Шарите“. Одлука о ограничењима у Европској унији донета је након што су власти Немачке објавиле да је Наваљни наводно отрован нервним агенсом из групе Новичок. Берлин за то није пружио никакве доказе. Касније је објављена одлука о наметању ограничења одређеном броју руских грађана у вези са случајем Наваљни. Посебно су под њих потпали директор ФСБ-а Александар Бортников и заменик шефа руске председничке администрације Сергеј Кириенко.

Министарство спољних послова назвало је ову одлуку Европске уније „категорички неприхватљивом“ и најавило проширење узајамне листе санкција представника држава чланица ЕУ којима је забрањен улазак на територију Руске Федерације.

Такође у октобру, Савет ЕУ је увео санкције „85. главном центру специјалних служби ГРУ“ и двојици руских држављана, који се у ЕУ називају службеницима центра, због њихове наводне умешаности у хакерски напад на Бундестаг 2015. године. Русија је више пута негирала оптужбе за умешаност у сајбер инцидент и скретала пажњу на одсуство било каквих доказа у случају.

Као одговор, Министарство спољних послова је крајем децембра проширило списак немачких држављана којима је забрањен улазак у Русију. Оделење је скренуло пажњу на незаинтересованост Берлина за стварну истрагу онога што се догодило и напоменуло да је тренутна ситуација првобитно замишљена као још једна провокација против Москве.

Извор: Восток / РТ

Извор
Танјуг
фото: © РИА Новости / Reuters / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »