РТ: Совјети су са Западом радили на рушењу нацистичког наслеђа, али сада ширење НАТО-а ризикује да Европу поново растрга, каже Путин

22.06.2021. год.

Руски председник Владимир Путин упозорио је да је у Европи у току нова трка у наоружању, вођена нестабилношћу и напетошћу, истовремено инсистирајући да је његова земља спремна да обнови пријатељске односе са државама широм континента.

Пишући за хамбуршки "Ди цајт", Путин је нагласио улогу коју су Совјети имали у ослобађању европских народа од нацистичке окупације. Председник је одао почаст војницима Црвене армије, „који су не само бранили независност и достојанство наше домовине, већ су и Европу и свет спасили од поробљавања“.

Даље је додао да се пораз Трећег рајха догодио и уз помоћ „наших савезника у антихитлеровској коалицији, учесника покрета Отпора и немачких антифашиста који су приближили нашу заједничку победу“.

Путин је рекао да је крај Хладног рата требало да буде „заједничка победа Европе“, али да су тензије широм континента беспотребно поново порасле. Председник је за овакво стање оптужио НАТО, тврдећи да је војни блок под вођством САД-а „реликт“ сукобљавања из доба Хладног рата. Његова експанзија на исток, упркос уверавањима да је супротно, подстакла је неповерење и напетост на континенту, рекао је он.

Односи између Москве и НАТО-а у почетку су се отапали након распада СССР-а, при чему су обе стране чак потписале декларацију тврдећи да „једна другу нису сматрале противницима“.

Међутим, Русија инсистира на томе да је добила уверавања да се блок неће ширити према границама земље, што је прекинуто 2004. године када је НАТО доживео највећу јединствену експанзију у својој историји, прихватајући балтичке државе и низ бивших држава Источног блока. Овај потез Путин је навео као стратешку претњу у говору поводом присаједињења Крима 2014. године.

„Штавише“, написао је Путин, „многе земље су биле стављене пред вештачки избор да буду са колективним Западом или са Русијом“. Председник је навео догађаје у Украјини 2014. године као пример „последица до којих је довела ова агресивна политика“. Тамо је, рекао је он, „ЕУ активно подржавала противуставни оружани пуч у Украјини“.

„Читав систем европске безбедности сада се значајно деградирао“, упозорио је он.

„Тензије расту, а ризици од нове трке у наоружању постају стварни. Пропуштамо огромне могућности које сарадња нуди. То је утолико важније сада када се сви суочавамо са заједничким изазовима, попут пандемије и њених страшних социјалних и економских последица.“

Путин је поновио да се „Русија залаже за обнављање свеобухватног партнерства са остатком Европе“ и поново предложио идеју о „заједничком простору за сарадњу и безбедност од Атлантика до Тихог океана“.

У априлу је руски министар спољних послова Сергеј Лавров упутио позив земљама ЕУ да се придруже плану који Москва подржава и формира - „Велико евроазијско партнерство“, а које би било отворено за све државе са два континента. То ће бити вођено вредностима уједињења и инклузивности, рекао је он.

У свом позиву немачким читаоцима, Путин је рекао: „Свет је динамично место, суочено са новим изазовима и претњама. Једноставно не можемо себи приуштити да носимо терет прошлих неспоразума, тешких осећања, сукоба и грешака.“

Додао је да је „наш заједнички и неоспорни циљ да осигурамо сигурност на континенту без линија раздвајања, заједнички простор за равноправну сарадњу и инклузивни развој за просперитет Европе и света у целини“.

Извор: РТ

Извор
Танјуг
фото: © РИА Новости / Алексей Никольский/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »