Станишићу и Симатовићу по дванаест година затвора

30.06.2021. год.

Механизам за кривичне судове у Хагу изрекао је пресуду од по 12 година затвора некадашњим челницима Службе државне безбедности Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, оптуженим за наводне ратне злочине у Хрватској и БиХ. Њима је други пут изричена првостепена пресуда, јер им се судило поново, после жалбе Тужилаштва на првобитну ослобађајућу одлуку из 2013. године.

Станишић и Симатовић осуђени због наводног помагања и подржавања ратних злочина у Босанском Шамцу. Проглашени су кривим по свих пет тачака оптужнице као помагачи, али не и учесници Удруженог злочиначког подухвата.

Станишић и Симатовић ће остати у притвору Механизма док се не организује њихово пребацивање на место где ће је издржавати, рекао је председник судског већа, судија Бартон Хол са Бахама, преноси РТС.

Они су, како је рекао судија, знали да су учесници у удруженом злочиначком подухвату делили намеру да се са великих подручја у Хрватској и Босни и Херцеговини, извршењем кривичних дела из оптужнице, присилно и трајно уклони већина несрбског становништва.

"Паравојне формације су систематски чиниле злочине", рекао је судија Бартон Хол, наводећи да су оптужени "били укључени у пружање одређене подршке" србским паравојним формацијама.

Судија је рекао да су оптужени учествовали у формирању и обуци паравојних јединица у лето 1991. године.

"Међутим, тужилаштво није доказало да су обучени припадници чинили злочине у Хрватској и Босни. Ипак, оптужени је пружио помоћ која је имала значајну улогу у ономе што је касније учињено", рекао је судија.

У четири тачке Станишић и Симатовић се терете за наводне злочине против човечности: прогоне, убиства, депортације и нехумана дела, а по једној тачки за наводна кршења закона или обичаја ратовања – убиства.

Оптужени су да су с тих позиција наводно руководили, организовали, опремили, обучавали, наоружавали и финансирали специјалне јединице ДБ-а и друге српске снаге које су биле укључене у извршење убистава, прогона, депортације и присилног премештања несрбских цивила са великих подручја Хрватске и Босне и Херцеговине између 1991. и 1995. године.

У завршној речи Хашко тужилаштво је тражило да им суд изрекне казне доживотног затвора, а одбрана је тражила поново ослобађање.

Станишићу и Симатовићу се судило поново после жалбе Тужилаштва на првобитну одлуку из 2013. године, по којој су ослобођени по свим тачкама оптужнице.

Станишић и Симатовић ухапшени су током операције "Сабља", после убиства премијера Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године. Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

Претресно веће их је 2013. године ослободило свих оптужби, искористивши тада ретко коришћени термин "конкретна усмереност", у смислу да помоћ коју су Станишић и Симатовић пружали јединицама у Хрватској и БиХ није била конкретно усмерена на чињење злочина.

Жалбено веће је по жалби тужиоца 15. децембра 2015. укинуло првостепену пресуду и наложило да се суђење понови.

Извор
Танјуг
фото: irmct.org/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
Хаг
права

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »