РТ: Водич кроз руске политичке партије уочи парламентарних избора: Либерално демократска партија

14.09.2021. год.

Од 17. до 19. септембра, Руси ће на биралиштима изабрати 450 посланика који ће их представљати наредних пет година. Уочи гласања, РТ ће представити странке за које је највероватније да ће освојити посланичка места, а овог пута фокусирајући се на ЛДПР.

Ко су они?

Ужасно погрешно названа Либерално-демократска партија Русије (ЛДПР) крајње је десничарска популистичка фракција основана 1989. године као Либерално-демократска партија Совјетског Савеза, која је трајала до распада СССР-а. Основао ју је Владимир Жириновски, ватрени политичар који је и данас на њеном челу. Упркос свом имену, партија има врло мало заједничког са европским либерално-демократским партијама, уместо тога заступа ставове сличније ултрадесничарским ултранационалистима, активно се супротстављајући модерном неолибералном капитализму и комунизму у совјетском стилу.

Како су прошли пут прошли?

У 2016. години удео гласова ЛДПР-а износио је 13,14%, остављајући их на трећем месту иза Јединствене Русије и Комунистичке партије. Резултат је био напредак у односу на 2011. годину, када је партија завршила на 4. месту са 11,67%.

Међутим, од 2016. године ЛДПР је постигао одређени успех. На пример, 2018. освојила је гувернерства за регионе Хабаровск и Владимирски, победивши про-Путинову владајућу странку Јединствену Русију.

Како ће вероватно наступити ове године? Ко их подржава?

Као и 2016. године, већина аналитичара верује да ће ЛДПР поново заостати за две најпопуларније партије у земљи.

Као и већина других руских странака, ниво подршке ЛДПР-у увелико варира од региона до региона. Познато је да је изузетно популарна на Далеком истоку земље, посебно у Хабаровску, где је сада затворени бивши гувернер Сергеј Фургал дошао до победе са скоро 70% гласова 2018. године. Странка такође има одређену подршку у централбном делу земље.

У шта верују?

ЛДПР је крајње десничарска странка, а њен лидер Жириновски није ни либерал нити демократа. Многе идеје партије могу се описати као ултранационалистичке и друштвено конзервативне, док су остале донекле економски интервенционистичке.

Политика странке је скоро у потпуности усредсређена на ставове Жириновског. Код куће, ЛДПР подржава популистичке идеје, попут повећања пензија и минималне плате, док истовремено спроводи повећање пореза за супер-богате. Такође настоји да „заштити традиционалне породичне вредности“, истовремено подржавајући „традиционалне руске религије“, укључујући хришћанство.

Спољнополитички погледи су нешто контроверзнији. Партија настоји да све бивше територије СССР-а врати под контролу Москве. Такође би желела да распусти НАТО и створи војску Европе без учешћа Сједињених Држава.

Иако није у званичном манифесту, лидер странке Жириновски има и неке друге чудне погледе, попут обнове монархије и промене имена земље у Руско царство. Он је такође запретио да ће „упуцати и обесити“ своје политичке противнике.

Шта још треба знати?

Упркос томе што је део системске опозиције, односно често лојалне Кремљу, ЛДПР се често сукобљавао са властима. Прошле године је ухапшен поменути гувернер Хабаровска, Сергеј Фургал. Бивши гувернер одвезен је у Москву, где тренутно чека суђење по оптужници за убиство од пре више од 15 година. Након притвора, Путин је отпустио Фургала, заменивши га другим политичаром из ЛДПР-а, Михаилом Дегтјаревом.

Убрзо након тога у Хабаровску су одржани велики протести, на које се хиљаде људи појављивало више узастопних викенда. Многи мештани били су бесни што су савезне власти смениле њиховог изабраног представника и замениле га послаником из Москве без локалног искуства.

Извор: РТ

Извор
Танјуг
Лидер ЛДПР-а Владимир Жириновски, фото: © Sputnik / Maksim Blinov / RT/ vostok.rs

Повезане теме
Русија
избори

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »