РТ: Бајден навео да се „Америка вратила“. Док се мир на Балкану руши, да ли то значи још америчких несрећних авантура?

29.10.2021. год.

Уз упозорења да би нове тензије између Београда и Приштине могле да униште вишедеценијски мировни споразум који је ставио тачку на крваве сукобе на Балкану након распада Југославије, САД су све више подељене око тога шта да раде.

Раније овог месеца, СОХО форум у Њујорку био је домаћин дебате између Скота Хортона, дугогодишњег слободарског и антиратног радио водитеља и Била Кристола, неоконзервативног мислиоца и једног од идеолошких архитеката америчког света после 11. септембра. Предмет дебате је био амерички интервенционизам, његове заслуге и историјски записи.

Предвидљиво, Кристол је понудио нејасне детаље који покушавају да преокрену америчко наслеђе као „добронамерну глобалну хегемонију“, термин који је он сам сковао 1996. када је описивао улогу те земље у свету. Размишљајући о ратовима у Ираку, Кристол је истовремено рекао да Америка „није довољно форсирала демократију“ и да је „можда била превише амбициозна“. Укратко, он је признао да су направљене грешке, што је признање које би било незамисливо пре само неколико година, а ипак није довољно одговорно.

Међутим, док америчке акције на Блиском истоку остављају много тога неуспешног за Кристол, он инсистира да је америчка интервенција у југословенским ратовима током 1990-их била успешна. Како је рекао, Балкан је био „један случај рата који је вредео и за који мислим да је имао прилично добре последице“. Као на знак, балкански лонац поново почиње да кључа.

Нерешен сукоб

Косово је потенцијално буре барута у јужној Европи још од краја рата 1998/1999. Недавни сукоб са Србијом, од које је једнострано прогласила независност, довео је до нове ескалације тензија.

Почевши од септембра 2021. године, Срби који живе на Косову покренули су протесте против власти које узнемиравају путнике који улазе на територију са србским регистарским таблицама, што је изазвало мобилизацију косовске полиције, блокаде путева и саобраћајне гужве.

ЕУ је посредовала у привременом решењу у септембру које укључује прикривање националних ознака на регистарским таблицама налепницама, док посебна радна група у Бриселу не утврди трајније решење у наредних шест месеци. Остаје да се види, међутим, да ли ће то бити довољно за постизање тренутног мира. Од тада су избили нови сукоби између полиције и демонстраната у близини Митровице.

Министарство спољних послова Русије осудило је употребу насиља косовске полиције над етничким Србима. Министар спољних послова Сергеј Лавров састао се средином октобра са председником Србије Александром Вучићем и позвао на разговоре Приштине и Београда и дипломатско решење које ће поштовати све стране.

Како се ситуација захуктавала, НАТО је брзо појачао патроле широм Косова, укључујући и север. „КФОР ће задржати привремено снажно и агилно присуство у тој области“, наводи се у званичном саопштењу војног блока предвођеног САД-ом раније овог месеца, са намером да подржи примену решења уз посредовање ЕУ. Прошле недеље, косовски министар одбране Арменд Мехај долетео је у Вашингтон да се састане са подсекретаром одбране за политику др Колином Калом у Пентагону. Тема разговора били су „приоритети билатералне безбедносне сарадње“.

Ови потези су само последњи пример подршке Косову од стране САД. Уз америчку подршку Косово је покренуло своју кампању за међународно признање 2008. године. Многе велике земље, које представљају већину светске популације, укључујући Русију, Кину и Индију, нису га признале као суверену државу. Упорно полагање права Косова на независност је оно што чини питање наизглед бенигним као што су регистарске таблице у односу на питање рата и мира.

У позадини је и даље рат из 1999. године и злогласне кампање НАТО бомбардовања Србије која је довела до смрти најмање 489 цивила, наводи "Хјуман рајтс воч". У априлу 1999. године, НАТО је намерно гађао српску радио-телевизију, убивши 16 цивила, наводи "Амнести интернешенел". У једном тренутку, САД су „грешком“ бомбардовале кинеску амбасаду у Београду, убивши троје и ранивши још двадесетак, што се показало као једина мета коју је ЦИА изабрала током рата.

До данас, САД имају војну базу "Бондстил" у близини Урошевца, на Косову, као део међународних снага за Косово (КФОР).

Две државе у једној

На западу, Босна и Херцеговина (БиХ) се такође поново појавила у међународним вестима. У позадини самита ЕУ о западном Балкану почетком октобра, лидер босанских Срба Милорад Додик изјавио је прошле седмице да ће парламент Републике Српске, једног од два ентитета који заједно чине БиХ, ускоро гласати за укидање неких државних институција БиХ . То укључује војску, Високо судско и тужилачко веће (ВСТВ) и индиректне порезе. Ове институције су успостављене након потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године и нису садржане у уставу земље.

Додик жели независну Српску Републику без угрожавања територијалног интегритета БиХ, а тврди да има подршку седам чланица ЕУ, али није рекао којих.

Генеза недавне босанскохерцеговачке главобоље је измена Кривичног закона по којој су различити облици запаљивог говора кажњиви. Закон је у јулу ове године усвојила Канцеларија високог представника, међународног „владара“ са овлашћењем да намеће обавезујуће одлуке и смењује јавне званичнике.

Русија сматра да је институција високог представника застарела, уз саопштење Министарства спољних послова да је крајње време да се „смањи институт страног надзора над Босном и Херцеговином, који само ствара проблеме и подрива мир и стабилност у тој земљи“. Москва такође остаје критична према покушајима интеграције земље у НАТО, инсистирајући да међу грађанима Босне и Херцеговине нема консензуса када је у питању придруживање блоку који предводе САД.

На другачији начин, Вашингтон је већ прошлог месеца покушао да замери Додику због његове „сецесионистичке реторике“. На састанку пре само неколико недеља, заменик помоћника америчког државног секретара Габријел Ескобар упозорио је на „ништа осим изолације и економског очаја” за народ Републике Српске. Према транскрипту који је Додик поделио са новинарима, он је рекао Ескобару да га "заболе за санкције", додајући: "То сам и раније знао. Ако желиш да разговараш са мном, немој ми претити."

У САД су различите балканско-америчке организације објавиле заједничко саопштење у којем позивају Конгрес и Бајденову администрацију „да одмах покрену кораке за одбијање покушаја Владе Србије да разбије мир и безбедност у региону“. Позивајући се и на горе поменута дешавања на Косову и у Србској Републици, у саопштењу се захтева поновно јачање и „проширење НАТО-а као приоритет за регион“. То сугерише да је оно што је у питању на Балкану америчко наслеђе: „Америка је уложила превише сопствених ресурса у овај регион да би дозволила реваншистичким актерима да десеткују скоро четврт века напретка.”

Међутим, како заправо изгледа Америка која улаже своје ресурсе? Почетком 1992. године, пре рата који је захватио Босну и Херцеговину, све укључене стране су већ постигле договор - Кутиљеров план, да се Босна и Херцеговина подели на кантоне по србској, хрватској и бошњачкој линији.

У последњем тренутку, међутим, тадашњи амерички амбасадор у Југославији Ворен Цимерман састао се у Сарајеву са лидером муслимана Алијом Изетбеговићем, обећавајући му, како се наводи, потпуно признање јединствене Босне и Херцеговине. Изетбеговић је одмах повукао свој потпис са споразума о подели, а убрзо након тога САД и њихови европски савезници признали су Изетбеговићеву државу. Рат је уследио месец дана касније, у априлу 1992. године. САД су се на крају вратиле новим преговорима о подели који су били одјек претходних разговора.

Како је "Њујорк тајмс" објавио 1993. године, „након десетина хиљада мртвих касније, Сједињене Државе позивају лидере три босанске стране да прихвате споразум о подели сличан оном коме се Вашингтон противио 1992. године”.

Цимерман је тада рекао да „смо се надали смо да ће Срби одустати ако буде јасно да Босна има признање западних земаља. Испоставило се да смо погрешили".

Враћајући се поново на расправу Хортон-Кристол, Хортон је навео америчко противљење Кутиљеровом плану и разорне последице као пример интервенција САД, које не промовишу мир и стабилност.

Председник Џо Бајден је на почетку своје администрације изјавио да се „Америка вратила“. Ако погледамо историју америчких интервенција, ово би могло представљати проблеме за Балкан.

Извор: Џулијан Фишер, политички аналитичар у руском комитету за јавне послове (Ру-ПАЦ). Пише о односима Русија-САД, америчкој спољној политити и националној безбедности / РТ

Извор
Танјуг
Снаге КФОР-а на Јарињу, фото: © REUTERS / Laura Hasani; (inset) Joe Biden © REUTERS / Evelyn Hockstein / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »