'Srbija je izabrala stolicu'

05.03.2022. год.

I dok je najveći broj zemalja u svetu složan u osudi Ruske agresije na Ukrajinu - posle više od jednog veka neutralnosti i Švajcarska se pridružila osudama i sankcijama - Srbija i dalje nije uvela nikakve restrikcije, barem za Ruske kompanije i pojedince. Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi smatra da je ovo bilo i očekivano:

"Da Srbija zapravo i nema strategiju spoljne politike odavno je poznato, tako da i ne čude praktično 'ad-hoc' odluke predsednika Vučića, u zavisnosti na koju stranu 'politički vetar' duva tog jutra.Vladajuća koalicija u Srbiji mora transparentno da kaže da li je za članstvo Srbije u EU ili ne, i da snosi posledice za svoj odgovor. Građani Srbije su do 2012. godine kažnjavale sve evroskeptične političke opcije, kada je SNS promenio radikalsko ruho i deklarativno se založio za evrointegracije. Od tada, predsednik Vučić i njegova stranka nisu uradili ništa suštinski kako bi ubrzali reforme koje znače bolji život građana. Jedna od najvećih zamerki država članica EU je neusaglašavanje s spoljnom politikom EU. Kao rezultat imamo neotvoreno poglavlje 31, a nekoliko zemalja blokira i izveštaj o skriningu. Poruka je, zapravo, - 'ne treba nam ruski trojanski konj kao članica EU".

"Drugim rečima, nema više dve spoljno-političke stolice, Srbija sada ima samo jednu, i veliki su izgledi da EU stolica izmiče zbog neodgovornosti vladajuće većine. Opozicija, iako deklarativno bolja opcija, suštinski se i ne razlikuje puno od vlasti. Boris Tadić nam je svojevremeno uveo stubove u spoljne odnose, i 'zacementirao' Rusiju kao jedan od tih stubova, a današnja vlast nastavlja ovim putem" dodaje Beširi.

Mnogi analitičari i mediji širom sveta su proteklih dana navodili procene da 'Putinova vojna kampanja neće trajati duže od sedam dana'. Sada je poprilično jasno da će sukob trajati mnogo duže. Poznavaoci ruske politike navode i da Vladimir Putin više nema mogućnosti da stane, već će pokušati da 'dobije što bolje karte', verovatno tražeći potpuno razoružanje Ukrajine, priznavanje Krima i Donjecka u UN kao delova Ruske federacije, te čvrste garancije SAD i NATO saveza da Ukrajina, ali i druge bivše sovjetske republike, poput Gruzije i Jermenije, neće ići putem evro-atlantskih integracija.

(NIV)

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »