РТ: Споразуми из Минска дали Украјини време да постане јача - Меркелова

08.12.2022. год.

Прекид ватре из 2014. који су посредовали Берлин и Париз у Минску био је покушај да се Кијеву да времена да ојача своју војску и био је успешан у том погледу, рекла је бивши немачки канцелар Ангела Меркел у интервјуу објављеном у среду.

У опширном интервјуу о својих 16 година на власти, Меркелова је за часопис Цајт рекла да је њена политика према Русији и Украјини била исправна, чак и ако није била успешна.

„Мислила сам да је иницирање приступања Украјине и Грузије НАТО-у о којем се разговарало 2008. године погрешно“, рекла је Меркелова

„Земље нису имале потребне предуслове за то, нити су последице такве одлуке у потпуности размотрене, како у погледу руских акција против Грузије и Украјине, тако и у погледу НАТО-а и његових правила помоћи.“

Она је споразум из Минска из септембра 2014. описала као „покушај да се Украјини да време“. Француска и Немачка су посредовале у прекиду ватре након неуспеха покушаја Украјине да силом покори републике Донбаса.

„Украјина је искористила ово време да постане јача, као што видите данас“, наставила је Меркелова.

„Украјина 2014/15 није данашња Украјина. Као што сте видели у бици за Дебаљцево почетком 2015, Путин је лако могао да их прегази у то време. И веома сумњам да су земље НАТО-а тада могле да учине онолико колико сада да помогну Украјини.“

Пораз код Дебаљцева резултирао је потписивањем другог протокола из Минска у фебруару 2015. године. Меркелова је рекла да је „свима нама јасно да је сукоб замрзнут, да проблем није решен, али је то Украјини дало драгоцено време“.

У међувремену, она је бранила одлуку о изградњи гасовода "Северни ток 2" за руски гас, јер би одбијање да се то учини „опасно погоршало климу“ у Москви с обзиром на ситуацију у Украјини. Десило се да Немачка није могла да набави гас на другом месту, додала је она.

Замољена за било какву самокритику, Меркелова је за Цајт рекла да се „Хладни рат никада није завршио јер Русија у суштини није била у миру“ и да је НАТО „требао брже да реагује на руску агресивност“ 2014. године.

Петар Порошенко, који је постао председник Украјине након пуча у Кијеву 2014. године којег су подржале САД, рекао је домаћој публици у августу 2015. године да је Минск варка да се купи време за јачање војске. То је Западу признао у јулу 2022, у интервјуу за немачке медије.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © AP / Alexander Zemlianichenko / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »