РТ: Украјински градоначелник забранио највећу хришћанску цркву у граду

07.04.2023. год.

Канонска православна црква \"завршила\" је у Лавову, саопштио је званичник

Андреј Садовој, градоначелник Лавова у западној Украјини, изјавио је у четвртак да канонска Украјинска православна црква (УПЦ) у његовом граду више не постоји. Локалне власти завршиле су рушење цркве Светог Владимира, док је црква Светог Ђорђа предата Православној цркви Украјине (ПЦУ) коју подржава влада.

„За два дана завршили смо историју Московске патријаршије у нашем граду“, написао је Садовој на свом Телеграм каналу.

Од два преостала имања које користи УПЦ, једно је предато држави да служи као рехабилитациони центар за рањене војнике, док је газдарица другог „раскинула уговор са Московском патријаршијом“ па је „богослужење престало“.

Садовој је користио термин „Московска патријаршија“ за канонску УПЦ, која остаје у заједници са Руском православном црквом. Влада у Кијеву је оптужила УПЦ да је проруска и да представља потенцијалну претњу по безбедност и духовност земље, иако је црква прогласила независност од Москве и чак осудила руску „инвазију“.

Уместо тога, Кијев фаворизује ОЦУ, коју је основала влада 2018. и коју признаје само прозападна Цариградска патријаршија.

Срушену дрвену цркву Светог Владимира претходно су вандализирали украјински националисти. Последњих недеља, локалне власти широм западне Украјине заплениле су цркве УПЦ и предале их ПКП.

У међувремену, власт у Кијеву покушала је да учини исто и Кијевопечерској лаври, најсветијем православном манастиру у земљи, који датира из 11. века. Митрополит Павел, игуман УПЦ манастира, ухапшен је прошле недеље и оптужен од стране украјинских служби безбедности за подстицање верске мржње и „оправдање и негирање руске војне агресије“.

Москва је осудила удар Кијева на канонску православну цркву и „циничне“ изјаве украјинског председника Владимира Зеленског да је његова земља узор верске слободе и демократије.

Лавов је био један од главних центара модерног украјинског национализма, који предвиђа национални идентитет не само различит од руског, већ и непријатељски према њему. Таква осећања су најјача на територијама модерне Украјине које су биле под влашћу Аустроугарске, а касније и Пољске.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
Свештеник Украјинске православне цркве моли се испред капеле Светог Владимира у Лавову пре него што су је власти срушиле, април 2023. / Фото: ДМ/ vos

Повезане теме
Украјина
Црква
УПЦ

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »