Проблеми србског малинарства и потенцијална решења
Србија већ деценијама има статус једног од водећих светских произвођача и извозника малина, са годишњим приходом од 250 до 350 милиона евра. Према доступним подацима, до милион грађана у Србији, директно или индиректно, егзистенцијално зависи од производње малина, што ову грану чини економски и социјално значајном, нарочито у руралним, брдско-планинским и маргиналним подручјима.
Упркос вишедеценијском значају, сектор малинарства суочава се са озбиљним изазовима који, како се наводи у документу, доводе до "потпуне пропасти". Основни проблеми идентификовани у документу обухватају неконтролисан увоз и стварање нелојалне конкуренције, ниске откупне цене, неисплаћене производе, преваре произвођача и неадекватан садни материјал.
У циљу стабилизације тржишта и заштите домаћих произвођача, предложене су следеће хитне мере:
-
Субвенционисање у износу не мањем од 50 динара по килограму малина, у складу са закључком Одбора за пољопривреду од 21. фебруара 2023. године, којим је предвиђено да се 5% аграрног буџета издваја за интервентне мере у случају тржишних поремећаја;
-
Увођење петогодишњег мораторијума на отплату главнице комерцијалних кредита за хладњачаре и прерађиваче, уз обавезу редовног плаћања камата;
-
Обезбеђивање јавних складишта и расхладних капацитета путем јавног позива Министарства пољопривреде, како би произвођачи могли привремено да депонују производе до повољнијих тржишних услова;
-
Субвенционисање трошкова замрзавања, основног паковања и обележавања, уз обавезу произвођача да сносе трошкове чувања до продаје;
-
Увезивање јавних складишта у неколико трговинских логистичких центара;
-
Забрана откупа малина откупљивачима који немају подршку гарантног фонда;
-
Државна подршка у откривању и процесуирању правних и физичких лица која су оштетила пољопривредне произвођаче.
У делу документа који се бави дугорочним мерама, предлаже се:
-
Спречавање неконтролисаног увоза који угрожава домаћи бренд, у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (чланови 32, 40 и 41);
-
Стимулација извоза, који је тренутно дестимулисан неповољним курсом динара према евру;
-
Пооштравање фитосанитарне и квалитативне контроле, следљивости и декларативног обележавања, уз примену строгих мера за непоштовање;
-
Доношење Закона о шемама квалитета, којим би се географским пореклом заштитио бренд „Србска малина“;
-
Строга примена закона против монополског понашања;
-
Активније укључивање дипломатско-конзуларне мреже и Привредне коморе Србије у промоцију србских малина у иностранству;
-
Омогућавање трговине малинама преко робне берзе.
Закључак документа упућује на нужност свеобухватног ангажовања државних институција, како би се очувао овај важан сектор српске пољопривреде. Како је наведено, текст представља саставни део званичних захтева који ће бити упућени надлежним институцијама Републике Србије.
- Извор
- Танјуг
- Фото: ФАО / Uroš Arsić/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...
Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...
Аутор: Милан Петровић...
Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...
Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...
Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...
Остале новости из рубрике »
















