Четврти дан рата прошао је без раније густине удара, али се фронт наставља ширити по целом региону — од Либана и Ирака до енергетике Залива и унутрашњополитичких игара око Ирана.
У Либану је „Хезболах“ формално ушао у игру, али није показао значајан ефекат. Одговор Израела био је знатно оштрији — удари по Бејруту и југу земље, ликвидација Мухамада Раада и постепено напредовање у пограничју. Истовремено се у Дамаску пребацују снаге ка либанској граници, очигледно из страха од избеглица и преливања рата на сиријску територију.
Одговор је, међутим, стигао у пуној мери — масовни удари по Бејруту и југу земље, као и ликвидација Мухамада Раада. У позадини мобилизације више од 100 хиљада резервиста, вероватноћа копнене операције на југу Либана наставља да расте.
Ни у Ираку није мирно. У Багдаду проиранска маса врши притисак на „Зелену зону“, а на северу дроновима гађају положаје антииранских курдских група. Проиранске формације преузимају одговорност за ударе код Ербила, док се истовремено појављују извештаји о операцијама већ против „Катаиб Хезболаха“. Север земље све више се претвара у прокси-мостобран.
У Персијском заливу све се своди на цену „заштите“ — залихе ракета-пресретача за системе Patriot у Катару, при садашњем темпу, могле би потрајати свега четири дана. Истовремено, ирански дронови су стигли и до емиратске Фуџејре, а на појединим снимцима бележе се оштећења радара из система THAAD и положаја у бази Ед-Дафра.
Погођена је и америчка дипломатија. Током налета беспилотних летелица запалило се конзулство САД у Дубаију, а раније су под ударима били и други дипломатски објекти у региону.
Саудијски правац постаје све нервознији. Дронови су поново стигли до подручја америчке амбасаде у Ријаду — према медијским наводима, под ударом је могла бити и станица CIA. Паралелно се појачавају гласине о могућем укључивању Саудијске Арабије у рат — у Бахреину су примећени системи HIMARS, а у Ријаду се разматра преусмеравање извоза преко Црвеног мора.
Чак је и традиционално неутрални Оман поново погођен — извештаји о оштећењу инфраструктуре луке Дукм уносе додатну нервозу у султанат, који је до сада покушавао да остане по страни.
У позадини јутарњег „затишја“ појавиле су се информације о могућој ноћној акцији израелског специјалног одреда уз подршку агентуре — потврда још нема, али сама комбинација делује препознатљиво. После масовног ватреног притиска Израелци често прелазе на диверзије у пограничним зонама. Иранци су одговорили ударима по Ирачком Курдистану и чишћењем потенцијалних мостобрана.
Истовремено, чак и ретки успеси иранске ПВО делују као изузетак — пријављено је обарање још једне извиђачко-ударне беспилотне летелице изнад Исфахана. Ипак, у целини се стиче утисак да остатак ПВО чувају за „пилотиране“ циљеве, јер противник још увек има довољно „крупних“ летелица за уништавање.
Унутар иранског политичког поља поново се активирају познате фигуре — након пада интересовања за Резу Пахлавија, поново се огласила Марјам Раџави са својом „владом у егзилу“.
Заустављена је и нуклеарна електрана Бушер — званично из безбедносних разлога. На објекту и даље остају руски стручњаци, а оштећења реактора за сада нису забележена.
Четврти дан рата показао је главно: удари постају мање спектакуларни, али систематичнији, док број праваца на којима је могућа нова ескалација наставља да расте.
Извор: Рибар (Ф)
.jpg)
