Руски језик у Летонији: казнити не сме се помиловати

Грађани Летоније имају право не само да бирају посланике и председника, већ и да иницирају поправке закона. Референдум о статусу руског језика у чију подршку се на јесен изјаснило преко 10% становништва, проглашен је законитим и биће одржан 18. фебруара. Такву одлуку изнео је Уставни суд републике.

Статус руског језика показатељ је националне напетости у Летонији. Покушаји посланика парламента да оспоре законитост референдума није успео. Власти републике углавном одбијају да иду на уступке и воде активну пропаганду против промене статуса руског језика који је матерњи за половину становништва и којим говори скоро сваки Летонац. Ипак јуче је ватрени противник народне иницијативе, председник земље Андрис Берзињш признао да је ствар отишла предалеко и да је већ касно отказати референдум. Тим пре што Уставни суд не може да га откаже. Ако не народ као извор власти, он има право да решава поједина питања гласањем, истиче летонски политиколог Јуриј Соколовски.

По уставу Летоније, власт припада народу. Испада да је народ законитим уставним начином изразио жељу да реши неко питање на референдуму, а Уставни суд преузео би одговорност да се противи народу, који и поседује власт.

Последњих 20 година власти спроводе строгу националну политику. Прво је постепено смањен број школа и универзитета где се настава води на руском. Сада је званично могуће не само предавати, већ и говорити само на летонском – сваки други језик је ван закона. За кршење су предвиђене казне. До сада 15% становништва републике нема држављанство. Такозвани недржављани (апатриди) још је један озбиљан проблем који треба решавати хитно, говори дописник Гласа Русије и Риги Валентина Качајева.

За то време у Летонији су се појавили недржављани који су лишени свих политичких права. Школска реформа 2004. године могла је да лиши националне мањине матерњих језика. Тада је она отклоњена. Последња нада била је победа такзване проруске странке Центар слоге на изборима за парламент. Али то није успело.

Референдум је једини мирни начин да се реши национални конфликт. Језичка политика републике постала је превише строга и озбиљно крши права грађана. Ако је посланицима парламента пошло за руком да оспоре законитост гласања на суду, присталице руског језика уверавају да би започело ново сакупљање потписа. Како би се ситуација променила, 18. фебруара потребно је добити подршку 50% бирача или преко 700 хиљада људи. Ипак чак мањи број гласова покренуће ствар са мртве тачке: привући ће пажњу светске јавности и требало би да натера власти да траже компромис.