Страх?

СТРАХ

пише : Бранко Драгаш, 29.02.2012

„Били сте  сјајни у на телевизији.“ „ Хвала“ „ Свака вам част! Такав човек нам треба!“ „ Хвала“ „Стање је катастрофа.Упропастише нас!Ви једини имате решења“. „ Хвала“. „ Ви треба да смените ове криминалце на власти и опозицији.Сви су исти“. „ Не могу сам“ „ Ви требате да се изборите за Србију! Ви сте дужни да то урадите“ „ Треба ми помоћ,не могу сам“. „ Ви сте одговорни пред историјом ако то не урадите...“ „ Молим вас, један човек не може ништа да уради...“ „ Ви сте дужни да то урадите!“ „ Спреман сам, треба ми Ваша помоћ.Можете ли да се ангажујете..“ „ А-а, не..не ... молим Вас, мене не занима политика.Знате,ја радим у државној служби,имам породицу и ... страх ме је да не изгубим посао“.
 
Страх! Људи се плаше. Тапшу вас по рамену, хвале и нису спремни ништа да ураде.То стање ми је добро познато . Од малена, са улице,када сам морао да се тучем са барабама и када сам бранио своју слободу и достојанство.Исто је било у основној школи и гимназији. Страх пред криминалним бандама,које су малтретирали гимназијалце, док их нисмо ,бранећи себе, разбили.Страх од наставника и професора.Страх да се не поквари оцена.На факултету, страх да се не замеримо професорима. Када сам предлагао да студенти оцењују предавања професора,како бисмо се ослободили лоших предавача, било је страшно колико су се сви уплашили.У војсци страх од покварених и корумпираних  официра. Када сам организовао побуну војске и када смо се изборили за своја права, сви су били одушевљени.Нису ни сањали да се слобода мора да осваја.На послу страх од шефова и директора. Страх од болести, временских прилика, губитка посла, других људи и страх од самог себе. И највећи страх – страх од супротног мишљења.

Који је смисао живота ако стално живимо у страху? Мудри Меша Селимовић је рекао – бој се овна, бој се говна,кад чеш живети. Стварно- када ћемо живети ако смо у сталном страху? Страх долази из наше унутрашње несигурности и нашег унутрашњег незадовољства. Можемо да победимо страх само ако радимо на себи. Ако учимо и вежбамо мисли. Ако се удружујемо и повезујемо са другим слободним људима.
Слободом се побеђује страх. Игром у којој смо слободни и креативни.
Управљачи света су нам наметнули комерцијалну цивилизацију и везали су нас потрошњом за робу са тржишта.Велики Брат  нас свуда посматра. Мали човек се плаши да не изгуби конфор који му је пружен. То је илузија. Привид. Златни кавез је исто кавез. Мера вредности је – слобода!Не колико робе конзумирате са тржишта,него коју врлину носите и колико људи можете да повеже у слободну заједницу.

Излаз из овог дужночког ропства је да одбацимо  све стеге које нас оптерећују.Све предрасуде,заблуде,лоше навике и све глупости које нам живот загорчавају.Политика нам уништава живот. Када неко каже- не занима ме политика, то је доказ да је – идиот! Нема бољег назива, него назив кога су користили још стари Грци. Не мораш да се професионално бавиш политиком, да живиш од политике, али да те не занима политика која ти уништава живот,породицу,рођаке и пријатеље, то је доказ твоје незрелости и глупости. Када држава пошаље војну патролу да вам лично уручи позив за рат,као што су мени донели позив, када се после неколико сати нађете у епицентру ратних дејстава против зликовцима из НАТО алијансе, онда мора да вас интересује политика, морате да знате да сте, уместо да правите новац на светском тржишту и покажете српску интелигенцију,дисциплину и радне навике, доведени једном сулудом политиком у трагичну ситуацију у којој можете да изгубите живот.

Ако се ми не бавимо политиком, онда се политика бави нама. И то на најподлији и најгори начин. Зато је важно да дође до описмењавања грађана Србије. И све ове моје текстове треба тако схватити. Морамо да политички описменимо грађане Србије.Морамо да их ослободимо страха. Слобода грађанина је да излази на изборе и да буде биран. Политика није резервисана за данашњи политички олош,који су монополизовали политичко тржиште.

Ствари су веома јасне. Србија је окупирана изнутра и намерно је политички уништавају. Постоји велика опасност да изгубимо државу и да нам униште национални идентитет. Уколико желимо да спасимо Србију, наше породице и себе, онда морамо да се бавимо политиком. Морамо на политичким изборима да победимо све политичке странке. Демократско право је да изађемо на политичко тржиште и да освојимо власт. Када освојимо власт, онда имамо политичку моћ да мењамо друштво.Мењамо друштво према моралним принципима.Ако хоћемо да опстанемо као држава и народ морамо да обновимо моралне принципе. Морамо и да обновимо : демократију,слободу грађанина и републиканску идеју. То су циљеви наше политичке борбе за слободну заједницу и слободног појединца у тој заједници.

Чему онда страх? Не тражимо од вас да гинете на барикадама. Не тражимо од вас да се жртвујете.Тражимо само да, користећи се легалним законским процесом, демократски гласате за нову политику и нове људе.Зашто се плашите да гласате за своје принципе? Чега се плашите? Ваше је слободарско право да свој глас дате ономе у кога заисте верујете.Али, немојте да се плашите.Нико вас не уцењује и не прети вам, ако ви то не дозволите. Политички штакори се плаше моралних и непоткупљивих људи. Плаше се карактерних личности који бране своју слободу и љуско достојанство.

И ја имам породицу. И децу. Требамо нешто да урадимо за будућност те наше деце. Не можемо ово стање безнађа више да издржимо. Постоје решења за излазак из ове трагедије.Постоје људи који знају шта треба да се ради. Али не можемо сами. Треба нам ваша помоћ.
Пуних три деценије пишем шта треба у друштву да се ради. Све што сам предвидео да ће се догодити, нажалост, заиста се догодило.Нисам се окористио јавним деловањем.Напротив, све сам изгубио због свог мишљења. Мој највећи капитак је – моје име.изгубио сам своју банку и своје компаније само због тога што сам отворено говорио против режима, што сам опомињао грађане да не гласају за те погрешне политичке опције и што сам нудио друга решења.Политичари нису хтели да ме слушају.Грађани су поверовали преварантима политичарима. Трагедија је била неизбежна. Ништа нисам могао да спречим. Савест ми је чиста.Изгубио сам свој бизнис.Могао сам да ћутим и да гледам своја посла.Могао сам да одем у Цирих 1992,где ми је било седиште компаније, да тамо живим. Нисам отишао.Нисам могао да одем.То је било јаче од мене. Сматрао сам да сам потребан  мом народу и да морам да будем ту. Морам да будем са својим народом.И нисам се покајао. Богатији сам за све оно што ме је одржало.

Милошевићев режим ми је све уништио.Највећи криминалци и убице су долазиле код мене. Нисам се плашио.Није ме било страх.Знао сам да сам чист.Мојим поштењем и знањем бранио сам своје људско достојанство. Био сам пред криминалцима сам.Нисам се плашио јер сам знао да и они имају кодекс. Само политички олош нема никакав кодекс. Криминалци су били увиђајни и пристојни према мени. Имали су високо поштовање, јер су знали да је Баба Јула донела одлуку да се уништи мој бизнис. Само зато што сам непокоран, што сам финансираом Ђинђића, што не прихватам да сарађујем са режимом, што сам одбио да будем премијер,гувернер или министар пропалог режима.Одбио сам јер сам видео куда тај режим води државу и народ. Нисам хтео да учествујем у томе. Опомињао сам грађане Србије.Позивао сам их да се побуне и да не пристају на сарадњу са тим однартођеним режимом.Али,грађани су били наивни. Сви смо скупо платили ту наивност и непромишљеност.

Режим се променио. Дошли су нови људи.Али се систем није променио.Тоталитарни систем је остао до данас. Данас исто позивам мој народ на непослушност. Не плашим се. Не размишљам о томе. Говорим оно што мислим и што знам. Немам никакве задње мисли.Нико не стоји иза мене.Никоме ништа не дугујем. Верујем у Србију и мој народ, Верујем да имамо снаге за – преображај.Није све изгубљено. Имам решење за спас.Имамо људе који су честити,поштени и радни.Само требамо те људе повезати.Морамо се повезати.Морамо тимски да делујемо.Један човек не може сам ништа да уради.

Повезујемо се у јединствену мртежу.Ја нисам битан. Битне су идеје. Нове идеје које нас могу спасити. Ја сам само у служби тих идеја.Можемо да направимо добру атмосферу за победу.Можемо да направимо другарски,пријатељски,братски или сестрински однос између нас.Није новац мерило вредности.Новац је средство за живот. Али новац није живот. Живот је слобода.Живот је када дишемо пуним плућима.Живот је када смо испуњени и када видимо смисао нашег рада.

Позивам све оне који ме прате на ФБ и  сајту да наставимо да се умрежавамо. Да се шири наша мрежа.Да заједно делујемо. Да направимо победнички тим. Да будемо спремни за догађаје који долазе. Раширите нашу мрежу. Ослободите се од страха. Када смо заједно, нико не сме да удари на вас. Када смо заједно и мени је лакше. Ваша подршка ми је потврда да ово што радим има смисла. Ваше присуство је доказ да нисам усамљен. Да има још мнго људи који мисле као ми. То што ја пишем оно што већина од вас мисли, то није моја заслуга, то је – дух времена. Запамтите – ДУХ ВРЕМЕНА! Стигло је – ново доба. Стигло је ново време.Време које тражи нове идеје.. Зато –напред! Нема страха! Победићемо их нашом љубави! Победићемо их нашим знањем! Победићемо их нашом добротом! Време је на нашој страни!

Београд, 29.02.2012