Медијска галама око геј парада у Србији

Протекле недеље су сви електронски и писани медији у Србији били преплављени чланцима, извештајима и саопштењима у вези контраверзне Параде, коју њени организатори и званичници Европске уније називају Парадом поноса, а највећи део српске јавности, као и сам Патријарх србски Иринеј, парадом срама. То је била без икакве сумње ударна вест у свим новинама и на телевизијским екранима. Међутим, поставља се питање - да ли је нормално да у економски уништеној земљи, каква је данашња Србија, главна тема њених гладних и понижених становника буде јалова расправа у вези одржавања или неодржавања бесциљне шетње по градским улицама, док је са друге стране потпуно незапажено прошла вест о оном главном, а то је потписивање великих пословних уговора који значе запошљавање и отварање нових радних места. Да, десило се управо то. Београдска компанија Енергопројект је најавила велике пословне пројекте у Русији, али то је прошло малтене незапажено у србским медијима.

Дакле, када је званично објављена забрана Параде, најистакнутије вести на насловним странама новина и у првим минутима информативних емисија биле су посвећене пре свега тој теми. Тако смо, између осталог, могли да чујемо и прочитамо да је, на пример, шеф делегације Европске уније у Србији оценио да је Европа забринута због тога што је она отказана. Потом смо сазнали и да је Европска комисија изразила своје жаљење због забране Параде у Београду, а такође и то да европски комесар за проширење тражи од земаља кандидата за чланство у ЕУ да потпуно прихвате европске вредности и слободу окупљања мањинских група. Напослетку смо могли да читамо и да је известилац Европског парламента за Србију изјавио да ће Србија због забране одржавања Параде, како се дословно изразио, добити оно што је тражила. Таквих и сличних текстова је последњих дана било изузетно много и они су суверено доминирали медијима, практички не допуштајући да се говори о било чему другом. А шта је било важније од тога, што ипак није доспело на насловне странице, иако је било доброг разлога за то?

Ради се о оном од чега се живи, а то је без сумње економија. У то исто време док се водила расправа о геј паради и о скандалозној геј-изложби, готово нигде, или сасвим скромно, могли сте да чујете нешто о великом послу којег је добило домаће предузеће Енергопројект. Наиме, та београдска фирма је потписала уговор који је вредан 43 милиона евра, за извођење грађевинских и инсталатерских радова на објекту административне зграде Гаспрома у граду Ухта, у Русији. Такође, по речима генералног директора, Енергопројект тренутно води и завршне преговоре о изградњи једног луксузног хотела у Русији укупне вредности преко 100 милиона долара, а поред тога преговара и о изградњи фабрике у Русији за страног инвеститора, за шта понуда Енергопројекта износи 520 милиона евра.

То је само наставак успешног пословања ове компаније у Руској Федерацији, јер је само још пре неколико месеци Енергопројект Високоградња уговорила и вредан посао у Русији у износу од око 8 милиона евра. Челни човек ове фирме је изјавио да се порастом уговарања нових послова у Енергопројекту ствара потреба за отварањем нових радних места, то јест за запошљавањем младих стручњака свих техничких профила. Да би илустровао у којој мери његова компанија позитивно утиче на побољшање економског стања у држави, директор компаније је рекао да на годишњем нивоу Систем Енергопројект у финансијском смислу доприноси привреди Србије уносом 35 до 40 милиона евра по основу реализације пројеката у иностранству, а уредним плаћањем свих пореза и доприноса, око 16 милиона евра.

У ситуацији када се Србија по свим социјалним и економским показатељима налази на самом европском дну, овдашњим медијима је и даље убедљиво на првом месту била расправа и нагађање о судбини највљиване Параде. Стога, тешко да ће се животни стандард милиона сиромашних и незапослених србских грађана у будућности променити на боље, све док на насловним страницама дневних новина и на почетку телевизијских дневника, у ударним терминима, не буду управо овакви успеси србских компанија на иностраним тржиштима. А не само шетња и парадирање по београдским улицама.

Ратко Паић,