Паласова мачка постала талисман Московског зоолошког врта

Московски зоолошки врт добио је талисман. То је постала паласова мачка, која је већ амблем престоничког зоолошког врта. Дивља мачка дуге длаке, унета у црвену књигу, убедљиво је победила на конкурсу за избор талисмана, сакупивши преко триста гласова учесника.

У зоолошким вртовима мало је паласових мачака, гаје се тешко, не припитомљавају се и ретко се размножавају у заточеништву. У престоничком зоолошком врту прва паласова мачка се појавила 1957. године, сада их је овде седам. На нашем амблему паласова мачка се појавила пре 25 година, рекао је за Глас Русије заменик директора Московског зоолошког врта Сергеј Попов.

- Зашто се паласова мачка нашла на амблему? Не само да смо је међу првима размножили. Московски зоолошки врт води Међународну књигу родослова паласове мачке. Смтрамо се главним зоолошким вртом у свету који се бави паласовим мачкама.

Нови конкурс је био неопходан зоолошком врту, зато што амблем, тачније коришћење лика паласове мачке на логотипу врта и талисман нису једно исто, објаснио је Сергеј Попов.

- Талисман је неки лик који ће се користити у рекламној делатности, за производњу сувенира зоолошког врта и као некакав цртани лик у свакаквим емисијама просветног и образовног карактера о зоолошком врту.

Конкурс за избор талисмана Московског зоолошког врта трајао је месец и по дана, у њему је учествовало више од 6000 људи. Иза неоспорног лидера, паласове мачке, налазио се јеж са скоро хиљаду и по гласова, даље бели медвед, тигрић, лисица и белоглави орао.

Условима конкурса – питомац зоолошког врта треба да буде шармантан и да није више ничији талисман – паласова мачка је одговарала идеално. То је врло симпатична дивља мачка која споља личи на персијску, али има дебље и јаче тело са кратким и дебелим шапама. Истина, посетиоцима није лако да виде мачке: обично оне излазе да шетају ноћу, ретко ујутру и увече. Хладноћа им не смета, у зоолошком врту живе целе године у  кавезима. Као легло за њих постављају дрвене кућице, где се зими ставља сено. Паласове мачке имају најгушће и најдуже крзно од свих мачака. На леђима на једном квадратном центиметру има до 9 хиљада власи. Сива длака има беле врхове, тако да се стиче утисак да је крзно посуто снегом.

У природи паласове мачке обично се хране глодарима и малим зверима које споља личе на хрчке, а у ствари су рођаци зечева. У Московском зоолошком врту паласове мачке једу пацове, мишеве, препелице и пилеће месо.

Ову врсту открио је немачки природњак Петер Палас у 18. веку на обали Каспијског мора. У границама Русије животиње обитавају на Алтају, у Туви, Бурјатији и Читинској области, где се насељавају у степским и полупутињским местима. Ове ретке звери су унете у Црвену књигу са статусом „близак угроженом“.