Европски калифат: четврта генерација

Може се спорити о стварним размерама исламизације Западне Европе, али се до сада нико није одважио да покаже сву свакодневицу и дубину процеса. То је учинио израелски телевизијски новинар Цви Јехезкели у документарном филму „Алах ислам“. Дописници „Гласа Русије“ су сазнали мишљење аутора и стручњака о овом филму.

Филм је сниман у неколико европских земаља и завршен је прошлог пролећа. Аутор и режисер, који говори неколико дијалеката арапског језика у току рада се често представљао као Палестинац. Цви Јехезкели је руководилац „арапског оделења“ службе новости на 10. израелском телевизијском каналу. По његовим речима, на почетку уопште није планирано снимање филма:

- Хтели смо да направимо репортажу за главни дневник. Међутим, буквално одмах сам изјавио да по мом мишљењу, ту има места за много више него што је прича за дневник. Што више човек прониче и проучава ситуацију, тим боље схвата колико је проблем дубок.

Најкрасноречивије епизоде су снимљене у Шведској, Белгији и Великој Британији. У шведском граду Малмеу сниматељска група је снимила џамију у којој се отворено позив на џихад. Њени зидови су исписани позивима на немилосрдан рат против неверника. Није тешко претпоставити какав је садржај молитава и проповеди које се овде изговарају свакодневно. Касније, у породици локалних муслимана, на питање новинара: „О чему машташ да постанеш,“ момчић, син имигранткиње, без размишљања одговара: „Мој сан је џихад!“

У Бриселу један од чланова организације „Шеријат за Белгију“ обећава да ће кад овде буду уведени закони шеријата Белгијанци морати поприлично да се помере у страну, а касније и да потпуно напусте земљу. „Никад се нећемо зауставити. Не плаши нас затвор, чак ни сама смрт, зато што смо спремни да погинемо као шахиди!“ – каже пред телевизијском камеру други активиста белгијске ћелије.

Шејк Анџима Худари, лидер исламиста у Лондону признаје „свом палестинском“ репортеру да је за њих 11. септембар као почетак препорода. После овог терористичког акта сви муслимани на свету су се вратили својим коренима и задубили су се у правилно проучавање Корана. У Исламском центру, који се налази у градићу Лутон, млади муслиман свечано изјављује: „Сад је ислам свуда! Даноноћно активно радимо на стварању светског калифата. И победићемо!“

У току филма Цви Јехезкели објашњава да већина најагресивнијих јунака овог филма припадају четвртој генерацији имиграната-муслимана. Они неопозиво говоре „Не!“ западној цивилизацији и циљно се спремају за џихад. Ова генерација је темпирана бомба, постављена у Европу, закључује Јехезкели.

- У принципу, од почетка је било јасно да нису успели да се апсорбују у европско друштво. Узмите Француску. Видимо шта се тамо дешава, терористички актови, кошкања у џамијама које се тамо бесконачно граде, покушај да се уз помоћ закона ограничи број илегалца и туђинаца. Управо то и јесте јарки пример сукоба цивилизација.

У филму израелског новинара много пажње се посвећује новом облику антисемитизма у Европи. Своју појаву у застрашујући развој он дугује муслиманима-имигрантима. Јудофобија цвета на француским универзитетима, у њу се увлаче чак и Французи-староседеоци. Ипак, аутор филма није склон тврдњама да је све тако страшно.

- Ово пре изгледа као велики изазов него као катастрофа. На крају крајева, то се није догодило за један дан. Илегални имигранти у Европу нису стигли падобраном. Ови људи су ту долазили на позив Европљана. Јефтина радна снага, таксисти, чистачице у ресторанима. Оно о чему говорим у филму је врло једноставна ствар – ови момци нису постали део велике мултикултуре, њима се сад треба бавити и решавати њихове проблеме.

Цви Јехезкели је осликао прилично јасне контуре ситуације која је настала у Европи, сматра са своје стране доцент Центра за проучавање религија Руског државног универзитета друштвених наука Алексеј Јудин.

- Наравно, не може се рећи да је то већ нека апсолутна претња по Европу. Али, то је јако озбиљан проблем на који се ни у ком случају не смеју затварати очи уз коришћење традиционалног ретуширања политичком коректношћу. Ово се више не може игнорисати.

Већина европских политичара тражи начине за умирење радикалног ислама у економским и социјалним решењима. Међутим, стварност је суровија. Један од јунака филма констатује да омладина из четврте генерације исламске имиграције, која је рођена и одрасла у Европи не жели да призна њене културне и цивилизацијске вредности. Ови људи не намеравају да се врате у Алжир или Мароко. Њихов циљ је да се покажу као будући господари Европе.