Телевизијске дебате још не значе улаз у Белу кућу

Председник Барак Обама положио је у своју предизборну касицу у којој скупља поене, последње, треће телевизијске дебате са његовим републиканским супарником Митом Ромнијем. Према подацима Си-ен-ен, он је престигао Ромнија за 8%. У Си-би-ес разлика износи чак 30% у корист Обаме. Тако да је на крају читаве серије председник надокнадио неуспешни први сусрет у етру 3. октобра. Али колико ће му то помоћи да остане у Белој кући у другом мандату, тешко је рећи.

Није спољна политика, а управо она је била главна тема у Флориди, та која ће одредити избор Америке 6. новембра. И у финишу камапања ће игледа кренути новом снагом.

Саме дебате које су протекле 22. октобра у Флориди, потврдиле су то што је увек било аксиома свих предизборних председничких кампањи у САД: што је ближе коначни датум то билиже центру постају кандидати. У изјавама Ромнија више није било онога републиканског радикализма којим се одликовао почетак трке.

Руску тему за време дебата покренуо је већ у првим минутима дуела председник Обама. Он је подсетио Ромнија на његов мартовски интервју за Си-ен-ен, у којем је републиканац назвао Русију највећим геополитичким непријатељем САД:

- Драго ми је, губернаторе, што се признали да Ал-Каида представља опасност. Јер пре неколико месеци, када су вас питали која је највећа геополитичка опасност која стоји пред Америком, ви сте рекли да је то Русија. А не Ал-Каида. Ви сте тако и рекли – Русија... Хладни рат, знате ли, завршен је пре 20 годиан. Али ви, губернаторе, када се ствар тиче наше спољне политике, као да хоћете да увезете спољну политику 80-их, исто као што хоћете да вратите социјалну политику 50-их и економску политику 20-их година.

Ромни је одговорио да је он назвао Русију геополитичким непријатељом, а не главном претњом по безбедност. И додао да намерава, у случају победе, чврсто да брани интересе САД, а не да обећава Москви, као Обама, више флексибилности.

- Русија се и даље бори са нама у УН. Поново. Јa то јасно видим. Не планирам да гледам на Русију или мистера Путина кроз ружичасте наочаре. И не планирам да му говорим да ћу после избора бити флексибилнији. После избора он ће добити више чврстоће.

Међу другим главим геополитичким темама које су биле дотакнуте у дебатама била је присутна Сирија, ирански нуклеарни проблем, однос према Израелу, Кини, место САД у свету. Чуди,а ли у већини спољнополитичких питања међу кандидатима скоро да није било неслагања. Прилази су се разликовали само у нијансама, тактици, али не у стратешким циљевима.

Републикантски кандидат, измђеу осталог, више није говорио за време сусрета: „ако постанем председник“. Он је искључиво користио израз: „када постанем председник“. Ромни има за то шансе. Уочи дебата, по подацима анкетирања Вашингтон поста, шансе за победу супарника су се изједначиле – 475 у односу према 47%.

Стратези председничке кампање истина тврде да по већ гарантованим гласовима електора Обама претиче Ромнија. Он има на данашњи дан 237 мандата колегије електора, а Ромни 191. Укупно у САД на овим изборима ће гласати 538 електора – избори у Америци нису директни. Све ће се решити у осам неопдредељених држава. У првом реду у држави Охајо, која ће сада бити главно поље битке. Она даје 55 гласова електора. У историји САД још ни један републикански кандидат није постао председник, не освојивиши Охајо.