Сергеј Гук. Никада није дозвољавао себи, а није ни умео, да пише површно.

Преминуо је Сергеј Васиљјевич Гук, коментатор редакције емитовања програма за Европу и Латинску Америку. Он је био искусни међународни новинар, германиста, магистар историје, преводилац, новинарству је посветио 43 године свог интересантног живота, испуњеног догађајима. И остао је у срцима колега у лепом сећању...

После одслужења војног рока у Совјетској Армији Сергеј Гук је завршио Новинарски факултет Московског државног универзитета, затим је радио у Агенцији штампе Новости, објављивао је чланке у домаћој и страној штампи. Током шест година (1980-1986) руководио је бироом АПН у Западном Берлину. Његови коментари, чланци и књиге изазивали су широк одјек. Сергеј Васиљјевич био је стручњак за проблеме тероризма, економије и, наравно, савремене историје.

Од децембра 2004. године Сергеј Гук радио је као аналитичар у Редакцији емитовања програма за Европу и Латинску Америку Гласа Русије и одмах је постао незамењиви аутор рубрике Актуална тема и Странице историје. Ни један радијски дан није пролазио без његових материјала у етру. И увек су се они одликовали оштрином представљања чињеница, офанзивном новинарском позицијом, дубоким познавањем проблема.

Млади колега Сергеја Гука Тимур Блохин се сећа: Приђеш му да се поздравиш, да поразговараш и осећаш се мало нелагодно: колико само нисам прочитао, колико сам пропустио, нисам чуо. Енциклопедијски образовани Сергеј Васиљјевич Гук у свакој ситуацији је могао да одабере цитат из класике и савремене књижевности. Он који је волео Чехова, вероватно је памтио речи писца да „све знају и све схватају само глупаци и шарлатани“. Зато и у својим већ прилично солидним годинама тежио је да стално сазнаје нешто ново. Познавајући ситуацију изнутра, одлично се разумео у специфике уређења ЕУ. Подједнако је занимљиво писао о догађајима 20. века, и о последицама савремене економске кризе у Европи. Увек помало суровог изгледа, он је у ствари поседовао необичан смисао за хумор и када би се изненада осмехнуо, како је само био добар његов осмех...

Сергеј Гук је поседовао још и ретко својство за данашње време: никада није дозвољавао себи, а није ни умео, да пише површно. Онима који су радили са њим раме уз раме веома ће недостајати скоро свакдоневни моменат започињања његовог телефонског разговора са експертом – громогласно: Овде Гук, Сергеј Васиљјевич. Иза тих речи увек је следило конкретно питање, изазов за сваког експерта.

Такав је – пажљив аналитичар, занимљив човек и интелектуалац у правом смислу те речи - био Сергеј Васиљевич Гук, који ће остати у нашем сећању.