Хитлер се враћа?

У последње време у светским медијима се све чешће појављује име бившег лидера национал-социјализма Адолфа Хитлера, који је увукао немачки народ и читаво човечанство у најкрвавији рат 20. века, у чијем пламену је изгорело 60 милиона живота.

Хитлерово име испливава час овде, час тамо, у најразличитијим контекстима. У аустрији је чак скинут надгробни споменик на гробу Хитлерових родитеља, зато што је он био место ходочашћа наонациста и екстремиста. У Турској је забрањен спот у којем се лик рајхканцелара Немачке користи за рекламу мушког шампона.

Тужилаштво Италије летос је добило сигнал – неки трговац вином продаје вино у боцама на чијој етикети је Адолф Хитлер (и Бенито Мусолини). Тужилаштво је започело истрагу на основу жалбе америчког пара чији су рођаци погинули у Аушвицу. А у Великој Британији на аукцији је била продата постељина која је припадала творцу Трећег Рајха за 2000 фунти.

Па и у самој Немачкој интересовање за диктатуру је јењава. Пре две године у Берлину, у Немачком историјском музеју, одржана је изложба Хитлер и Немци. Јединствени народ и злочини. Сваку нову генерацију брину питања: како је могло да се деси да је Хитлер дошао на власт, какав је он био човек, који су били узроци његове суровости, какав утицај је његова личност вршила на околину?

Још једном узроке намерава да разабере немачки продуцент Нико Хофнам у својој новој саги о Хитлеру. Телевизисјка серија показаће живот фирера, почев од 1914. године па до његове неславне смрти после пада Берлина 1945. године.

Прошле недеље на Првој немачкој телевизији АРД приказана је драма Ромел немачког режисера Никија штајна. Премијера која говори о противречном генерал-фелдмаршалу Трећег рајха, окупила је испред телевизора више од сто милиона гледалаца.

Откуд овај непролазни интерес према Хитлеровој персони и његовом окружењу? Да ли је заиста Адолф Хитлер поседовао некакву мрачну харизму која до данас привлачи научнике и обичне људе?

О томе разговарамо са немачким историчарем и политикологом, професором доктором Хансом-Хенингом Шредером са Немачког института за међународну политику и безбедност.

- Са једне стране филм о Ромелу, то је ипак филм о отпору. Знате да га је Хитлер приморао на самоубиство. Реч је овојнику који је прошао пут од присталице до Хитлеровог противника. И централна фигура филма је Ромел, који је до данас врло популаран у Немачкој. Епоха Трећег рајха до данас се преомишљава, отуда и фигура Ромела који је прешао врло сложен пут. Са друге стране, у Немачкој до данас постоји потенцијал за десни радикализам. Према последњим истраживањима око 9% Немаца присталице су затвореног десног радикализма, у источним (новим) земљама ова цифра је већа – до 16%. У Немачкој, наравно, од стране државе улажу се напори усмерени против ове појаве.

Енглески дневни лист Дејли Мел написао је у одељку питања-одговори да је о Хитлеру написано преко 39 187 књига, а о Наполеону 85 640. Али Наполеон је умро пре 191 годину, а Хитлер пре 67. Ако интересовање према Хитлеру не ослаби, он може да превлада разлику. И у вези са тим желим да питам за Хитлерову књигу Мајн Кампф. Медији саопштавају да она може да буде поново издата. Да ли је то заиста тако?

- Издавање књиге је законом забрањено у Немачкој, између осталог у Баварској, која поседује права за издавање и користи их да забрани њено објављивање било где. Ипак међународно законодавство ограничава ауторско право на 80 година. Крајем 2015. године овај рок истиче, после чега свако може да објави књигу. И сада немачка држава тражи могућност да спречи овај процед убудуће.

Ако се сетимо историје национал-социјализма, Хитлеру је пошло за руком да дође на власт у контексту снажне економске кризе. Данас у многим европским земљама видимо економску кризу, незадовољство политиком влада расте сваког дана. Да ли постоји данас, по вашем мишљењу, опасност да може да се појави лидер са итом мрачном харизмом која утиче на људе?

- Не видим данас исту такву личност као што је Хитлер. Али видим у читавој Европи да антидемократске, расистичке и исламистичке странке јачају. То смо видели у Холандији, у Француској. У мање значајној мери у Немачкој, посебно у њеном источном делу. И у томе се састоји главна опасност и треба покушати да јој се супротставимо.

Један од Хитлерових афоризама гласи: „Ако говорите неистину прилично дуго, прилично гласно и прилично често, људи ће почети да верују“. Историчари су много пута подвлачили: неопходно је памтити прошлост, како се не би поновиле грешке у будућнсоти, како би се реално оценила прошлост, како се не би изокретале чињенице и замењивале вредности. И како се не би стварали нови митови.