"Network Brain Machine Interface" материјализује снагу мисли

Уколико сте још увек уверени у то да предмете снагом мисли могу да померају само јунаци из научно-фантастичних филмовима, време је да се ова заблуда отклони. Сасвим недавно, у јапанском граду Кјоту научници компаније ATR су изумели апарат нове генерације, који омогућава да се мислима управља предметима на растојању. По замисли ATR до 2020. године треба да буде започета индустријска производња овог уређаја.

Уређај носи назив Network Brain Machine Interface. То је својеврсно покривало за главу, из којег вире жичице са сензорима. Они читају и најмања колебања у крвотоку и реагују на импулсе великог мозга.

Јукијасу Камитани из ATR Computational Neuroscience Laboratories је уверен да овај изум може да олакша живот многим усамљеним старијим људима, као и лицима с ограниченом могућношћу кретања:

- Рачунамо на то да ће Network Brain Machine Interface представљати праву револуцију међу уређајима који су направљени за побољшање квалитета живота људи који због различитих разлога не могу да се крећу. Надамо се да ће наш уређај моћи да се користи како у различитим рехабилитационим установама, тако и у кућним условима.

Како су показали експерименти, довољно је да човек замисли покрете које чини десном или левом руком како би мисао претворио у реалну радњу. Тако су учесници у експерименту могли да укључују и искључују телевизор и светло у соби, као и да покрећу инвалидска колица у потребном правцу.

Механизам деловања Network Brain Machine је истовремено једноставан и сложен. Информације о импулсима који стижу из великог мозга чита уређај који се налази у кациги. Одатле доспева у базу података где се анализира. А из ње прима налог овај или онај предмет у соби, такође снабдевен рачунарским уређајем. Проблем је то што сваком појединачном пацијенту треба персонално прилагођавати систем како би се на минимум свео проценат неправилно схваћених команди. Јукијасу Камитани истиче:

- Тренутно радимо на томе. Надам се да ћемо у најскоријој будућности моћи да исправимо све потојеће грешке и да максимално усавршимо систем.

Данас на претварање мисли у радњу у просеку треба од 6 до 12 секунди. Међутим, изумитељи рачунају да ће за три године брзину свести на једну секунду. Прецизност извршења налога у овом тренутку износи 70-80%. У принципу, преостало нам је да још врло мало чекамо тренутак кад ће фантастика постати обичан живот.

Аљона Ракитина,