
Солжењициново дело као докуменат ЦК КПСС

Повест дотада потпуно анонимног аутора- Сожењцина
Повест дотада непозантог аутора сложеног презимена Солжењицина била отрепремљена у штампарију како би била објављена у 11. броју часописа „Нови свет“ Алекндра Твардосвског који је требало да се појави почетком месеца. Већ 18. новембра 1962. цео тираж је био штампан и допремљен на пошту ради сортирања и слања претплатницима. Сутра вече, 19. новембра, око 2000 примерака чсописа са причом о Ивану Денисовичу достављено је у Велики Кремаљски доврац у коме се одржавао раније заказани проширени пленум ЦК КПСС.

Дискретни „информатори „ Н.С. Хручова
Како се сазнало, дискретни информатри су „реферисали“ тадашњем генсеку Никити Срегејевичу Хрушчову (1894-1971) како се у кулоарима пленума проносе различита „мишљења“ и „расположења“ у вези са том тек публикованом повешћу мало позантог писца, о, исувише добро познатим стаљинским лагерима. Пошто су коментари субили различити, Хрушчов је одлучио да прокоментарише указ (постановление ) Президијума ЦК којим је одобрено објављивање повести Солжењицина.
Он тако нешто није практикоаво често, боље рећи никада, па се деценијама владавине „волунтаризма и субјективизма „ воља гебералниг секретара (генсека) никад није обашњавана чак ни номенклатури. И зато пада у очи да се Хручов на такав преседан одлучио како би објаснио два по значју несрамерна догађаја –карибску кризу због совејстких ракета на Куби која умало није иазавала трећи светски рат и-објављивање“ Ивана Денисовича „у новембарском броју“ Новог света
Овде није ништа преувеличано
Само једна Хрушчовљева реченица у стенографским белешкама
Тај текст завршне речи Хрушчова није ушао у зваични докуменат „Стенографске белешке. Пленум Централног комитета Комунистичке партије Совјртског Савеза.19-23 новембар 1962.“ Додуше, „уапала „ је једна једнина реченица: “Са завршном речју на пленуму је наступио Н.С. Хрушчов“.
О Солжењицину, али и о Јевтушенку
Генсек је на пленуму на „књижевном расвиту 23. новембра 1962.“ члановима ЦК говорио не само о Солжењиционовом„Ивану Денисовичу“ него и о поеми „ Стаљинови наследници“ у то време већ све популарнијег совјетског песника Јевгенија Јевтушенка ,а које је у врме објављивања у „Правди“ 21. октобра кад се била распламсала и кубанска ракетна криза, месец дана пре одржавања пленума ЦК , потресло зељу ништа мање него „Иван Денисович“. („Док год Стаљинови наслденици још живе на земљи/Увек ће ми се чинити да је Стаљин још увек у маузелеју“). „Наследници“ и „Денисович“ су за партијску нонеклатуру имали исту тежину и зато је Хручов одлучио да о њима говори.
„Н.С. ХРУШЧОВ. (....) На пример, стихови Јевтушенка су објављени. Он ми је написао писмо и каже: “Неке стихове сам објавио у часописма , али ми не дају да их штампам у зборнику, па се ти стихови растурају по Москви у рукопису. То се окреће проитв мене као да их ко бајаги ја растурам. Зашто их нема? Ви их прочитајте.Због чега се не могу штампати !?“ Ја сам их прочитао и ми смо их штампали. Али неко је смтрао да се то не може објавити. И то су добри људи, то су комунисти,то су људи који желе да се учврсте редови наше партије , нашег рукводства .Али, зашто су они тако сматрали? То је као кад те неко пита: верујеш ли у Бога? Код куће - да, на служби –не. (Оживљавање у сали, смех ).на служби он говори храбро: Бога нема , али кад дође кући-онда, ђаво ће га знати, можда и има Бога ( смех).
И Твардвски писао Хрушчову
Генсек Никита Хрушчов је у истом тону настсавио своју завршну реч на Пемуму ЦК КПСС 23. новембвра 1962.:
Завршавајући свој затворени специјални час из савремене књижевности, који је био од особите важности, али не и за новинаре којих није било на завршнбом делу пленума, Хручов је извео следећи закључак:
Писмо главног уредник „Новог света“ А. Твардовског првом секретару ЦК КПСС
А. Твардовски
Белешка Вл. Лебедева, Хрушчовљевог помоћника:
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...
Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...
Аутор: Милан Петровић...
Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...
Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...
Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...
Остале новости из рубрике »
















