Да ли је Русији потребан кинески уговор?

Медији, позивајући се на изворе у Федералној служби за војно-техничку сарадњу саопштили су о прелиминарном договору између РФ и Кине о испоруци 24 ловца Су-35. Уговор може да отвори за Су-35 пут на светско тржиште. Ипак, сарадња са Кином носи велике ризике.

Ловац Су-35БМ последња је на данашњи дан интеграција платформе Т-10Ц. Први њен представник је чувени ловац Су-27. Ова летелица и авион Су-30 направљен као развијена њена фаза 90-их и 2000-их година освојиле су за бренд Сухој светску славу. Авиони на платформи Т-10 постали су најпродаванији ловци последњих 20 година.

Индикативно је да је великили пут на тржиште за Су-27 отворила управо Кина. Први уговор за испоруку Су-27СК био је потписан 1991. године, други за њих 16 1996. године. Затим је уследио споразум о испоруци скоро стотину комплета за лиценцирано склапање. Затим је Кина куповала већ авионе СУ-30МКК.

После уговора са Кином уследили су споразуми са Индијом, Малезијом, Вијетнамом, Алжиром и другим земљама. Ипак у историји комерцијалног успеха руских ловаца постоји и друга страна. Почевши склапање комплета, Кина је постепено прешла на копирање руског авиона и покренула је производњу већ локализованог авиона под индексом Ј-11. По низу карактеристика, укључујући ресурс мотора и могућности опреме, кинеска компија осетно заостаје за оригиналом. Али сам процес копирања је увећао могућност кинеске војне авиоиндустрије. То је омогућило да се убрза и обнављање ратног ваздухопловства Кине, које је почетком 2000-их још чувало у строју мноштво древних летелица типа Ј-6, копија совјетског МИГ-19 педесетих година.

Интересовање за Су-35 који се по могућностима приближава летелицама пете генерације, Кина испољава већ низ година. Ипак судбина Су-27 у Кини наводи да се замислимо о могућнсоти понављања приче са Су-35. Гаранције од покушаја копирања руске летелице нико неће дати. Само велика партија авиона, најмање 50, делимично може да умањи потенцијалну штету. Таква куповина ће учинити копирање бесмисленим, а новац који добије произвођач може да буде усмерен на разраду савршенијих летелица.

Партија од 24 авиона тешко да може да се сматра довољном за то да се помиримо са ризиком да за 10-15 година пронађемо на небу нови кинески клон. Још један начин да се смањи ризик може да буде испорука поједностављене верзије Су-35 у Кину. Сасвим је могуће да ће ова варијанта и бити коришћења у пракси. Претпостављена цена од 1,5 милијарди долара за 24 авиона ни мало се не чини претерано великом. Цена топосвких верзија летелица на бази Т-10 већ је прешла границу ос сто милиона долара за јединицу.

Испорука поједностављене верзије, узимајући у обзир да ће копирање летелице трајати најмање 5-7 година, може да се испостави сасвим прихватљивом варијантом. али не оптималном. Оптимална варијанта развоја догађаја била би максимално прекидање испорука руског војног хај-тека у Кину. Потенцијални губици одбрамбеној индистрији могу да се компензују унутрашњим наруџбинама.

Иљја Крамник,