Војни бубњеви Европе

Питање слања противавионских комплекса Патриот у Турску у последње време је предмет ватрених дискусија међу немачким политичарима, експертима и представницима јавности. Молбу да они буду постављени на њеној граници Турска је упутила НАТО-у, плашећи се напада од стране Сирије.

Поменути комплекси су системи америчке производње, који омогућавају да се обарају како авиони, тако и ракете потенцијалног противника. У Европи америчке противавионске комплексе Патриот поседују армије само две НАТО земље – Немачке и Холандије. Како је изјаво 20. новембра шеф турске дипломатије Ахмет Давутоглу, процес се налази у стадијуму реализације. Званична молба у штаб НАТО-а, по речима министра, биће упућена ускоро. По подацима извора у Бриселу, Немачка је пристала да издвоји два комплекса Патриот, Холандија ни један. Генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен уверио је да ће молба Турске бити размотрена по хитном поступку.

Представници опозиције у Немачкој упозоравају владу да су недопустиви покушаји да се забиђе парламент у решавању датог питања. Леви се уопште залажу против фактичког увлачења земље у грађански рат у Сирији. Они, као и део експерата, сматрају да је реч не о заштити Турске од сиријских ракета – до сада је била у питању само минобацачка паљба – већ о формирању зоне забрањене за летове по либијском узору. Само овог пута мимо УН. И мада министар одбране Немачке Томас де Мезјер, као и генерални секретар НАТО-а, говоре о солидарности и чисто одбрамбеним задацима, између редова у овим и сличним изјавама све јаче се чује звук војних бубњева. Рецимо, Елке Хоф, експерт за одбрамбена питања фаркције Слободне демократске партије Немачке у парламенту, која улази у владајућу коалицију, изјаснио се у радијском интервјуу за широко учешће у одбрани Турске.

- Залажем се такође за то, каже Хоф, да у томе учествују и други чланови алијансе. Само треба да се прецизирају питања команде, подчињености, центара доношења одлука. Сада ова питања нису на дневном реду. Али када буду донете конкретне одлуке, биће реч о планирању војних операција и о командним структурама.

Дмитриј Данилов, шеф одељења за европску безбедност Европског института, ипак се нада у то да ће поћи за руком да се избегне понављање либијског сценарија.

- По мени либијски сценарио је у принципу могућ као једна варијанта, каже експерт. Као прво, нико данас не искључује могућност војне интервенције. Као друго, може да настане ситуација у којој ће политичко-дипломатска решења бити исцрпљена. Али колико је то могуће практично, друго је питање. По мени, за сада реални услови за сличан развој догађаја не постоје.

У принципу, упозорава Данилов, поризванши националну коалицију опозиције као легитимног представника сиријског народа, јединствена Европа је коракнула ка војном решењу конфликта. А у међувремену светски медији саопштавају већ о расколу у редовима саме опозиције. Неће ли се ток догађаја у тој земљи улити у либијски колосек? Тамо, као што се зна, политичка машинерија Запада стоји заглављена до данас.