Песници су рођени!

И то се једном морало десити: Градска билиотека „Доситеј Обрдовић“ из   Старе Пазове  прогалсила је  своју читаоноцу Слободоном територијом поезије и укинувши визни  (члански) режим и у њој  населила више од двеста људских душа на вечерњем, приврменом боравку.  Који су открили једно стање духа дотада непознато код житеља ове   , мирне у себе пвучене сресмке  вароши: у њој песник више значи од песника, а нарочито ако је тај песник из њихового шора, а уз то здраво талентован. А на  проглашењу Слободне територије поезије, на Аранђелов дан, своје суграђне стиховима су даривала  једна песникиља, Гордана  Смуђа  и песник  Мирко Јовановић. А две стотине  Старопазовчана  су дошли  на поестке свечаре  и песничко даривање: да виде  и чују своје песнике  и приме  дарове-  стихове  из њихових збирки награђених  песничком наградом „Млади Дис„. Коју им је доделила  и збирке издала Градска билиотека „Владислав Петковић Дис„ из Чачка. Чија је директорка  и уредница едиције „Млади Дис“ Даница Оташевић  са својом колегиницом, библиотекарком Милицом Баковић стигла на прогалашење Слободне територије поезије   како би обзнанила да су у Старој Пазови песници рођени.  При чемује,  током  јендочасовног доказног поступка  прилагала   доказе – саме песничке збирке „Друга  места „Гордане Смуђе , лауреаткиње  „Младог Диса „ за 2011. и „Камнеолом“ Мирка Јовамовића,“ младсог Дисовца „ за 2012.г.

О свом таленту уерљиво  сведочили су и сами  аутори   читајући одбаране песме из награђених песничких књига. Да би затим Милица Баковић,изводила једно по једно сведочење. Најпре изводе из рецензије Соње Веселиновић за Горданина „Друга места „:

Дубоко лирске, сликовите и нежне Горданине песме 

„У свету у коме ова поезија настаје, немир више није оно што човека издваја, већ оно што га повезује с другима, оно чиме доприноси општељудском немиру... Иако дубоко лирске, сликовите и нежне , песме Гордане Смуђе, стално се дотичу оних места  , која су нам, хтели не хтели, блиска, позната и неизбежна... Гордана Смуђа  остварила је аутентичан и потресан рукопис у којему шапућу и жаморе  гласови усамљени у мноштву, а емпатија се показује као темељ сваког чина па и песничког“.

Васа Павковић је  у рецензији за збирку Мирка Јовановића „Камлеон“ ту недавно (у августу, 2012.) поред осталог написао: “Динамично смењујући брижљиво ритмизоване стихове, Јовановић у густим слојевима песама без строфичне поделе, исписује текстове који спајају  најличнији фон  младалачког исповедања с покушајем да се с интелектуално анагажоване дистанце  каже штошта  о људском животу и судбини.Као и у  сонетном венцу , али сада модерније, Мирко Јовановић  пише богатим  песничким језиком, обзнањујући своје поверење у лиризам „Јер лаже се да романтика заудара /На леш“... Своју рецензију, похвалу песничком таленту Мирка Јовановића, Васа Павковић завршава: “У књизи „Каменолонм „Мирко Јовановић се објављује као талентован и храбар песник, а то је више него вредан почетак  за његов млади лирски глас“.

Слободну територију поезије ове вечери су својим чистим лирским заносом озвучили полазници  припремене групе за муизичку школу коју у Војки води мр тамбуре Љубинко Лазић-Гордана Смуђа (1982) завршила је гласовиту Старопазовачку гиманзију , затим студије драматургије на Факултету драмских уметности у Беогарду. Ауторка је  извођених и награђиванох позоришних и радио драма, сценарија, есеја и теоријских радова о филму и позоришту. Члан је Удружења драмскоих уметника Србије, говори енгелски, италијански, немачки и руски језик, објављује поезију у периодици.

Мирко Јовановић (Бијело Поље, 1985), завршио Старопазовачку гиманзију као најбоњи математичар  генерације, апсолвент је  на групи за Србски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, добтник међуанародне нагарде у категорији младих песника  „Ратковићеве вечери поезије“, уредник књижевног фанзина ТИТ, живи у Старој Пазови.