Двоструки стандарди антитерористичке геостратегије

Британска влада може да уведе у земљи посебне, тајне судове за осумњичене за терористичку делатност.

Британци у том послу делују, наравно, другостепено на позадини САД. Савремено америчко антитерористичко законодавство у суштини директно противречи низу ставова америчког устава. Међу очигледно незаконитим инструментима је отварање тајних затвора Ције по читавом свету и дозвола мучења, као у ирачком затвору Абу-Грејб или на америчкој војној бази Гуантанамо. Оптши је утисак да влада САД сасвим свесно покушава да учини тако да за терористу може да се објави било који противник режима, све до заштитника животне средине или пацифиста. Такав став несумњиво изазива талас критике. Упоредо са тим експерти признају да све земље које ратују против терора пре или касније доспевају у ситуацију када легални методи више не гарантују резултате. Једноставно овај рат нема јасно означене циљеве.

Очигледно, главни проблем је двострукост оцене. Све зависи од тога које идеале исповеда терориста, интересима којих сила служи, против кога се бори. Он је или наш и тада није никакав терориста, већ херој који делује из највиших побуда. Или није наш и тада је он крвави злочинац који не заслужује снисходљивост.

Од 70-их година прошлог века човечанство широко користи термин међународни тероризам. Али УН не може да се договори о јединственој интерпретацији ове појаве. Спорно, на пример, остаје питање разлике између деловања терориста и деловања одреда који спречавају опасност. Како тумачити ситуацију када се у оквиру контратерористичке операције наноси штета цивилима? Овде за сада нема сагласности. Полемика се води и око питања границе између терористичке делатности и национално-ослободилачке борбе. Говори главни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов.

- Различите земље под тероризмом схватају разно. То је увек било тако. У епоху хладног рата једни су називали борбу за независност тероризмом, други су је називали национално-ослобидилачком. Сада се ништа није променило. Рецимо, арапске земље никада не признају за тероризам деловање Палестинаца. Зато што оне сматрају да је то праведна борба за ослобађање тероротрије. И напротив. Зато никаквог правно обавезујућег одређена тероризма у УН неће бити.

У ралности тероризам је политички неутралан. То је само скуп метода насиља усмерених на достизање одређеног циља. Он стиче обојеност смао у случају када почињу да га користе полазећи од коњуктурних разлога. На пример, када држава допутша терористима да се осећају као у својој кући само зато што раде против интереса геополитичког опонента. Управо зато увек су се множили и настављају да се множе редови терориста.

Са друге стране терор постаје превише масован. Он дотиче буквално све, супротставља себе сваком од нас. И зато у свету расте нетрпељивост према тероризму. Наравно, геополитичка конкуренција за сада не допушта земљама да иступе заиста као јединствени фронт против тог зла. Али овде, како се сматра, своју реч треба да каже међународна јавност, чије угледно мишљење ће натерати низ земаља да одустану од лукавства и ипак да назову терористе терористима независно од политичких убеђења последњих.