Битка за Москву сахранила идеју Блицкрига
Петог децембра у Русији се обележава Дан ратне славе. Пре 71 годину, почетком зиме 1941. године започео је контранапад совјетских трупа код Москве. На тај начин покушај Блицкрига је неуспео, а мит о непобедивости фашистичке армије био је разорен.
Хитлер је рачунао да ће заузети Москву два-три месеца после напада на Совјетски Савез. После првих успеха немачке армије он је затражио од команде да 15. августа заузме Москву,а 1. октобра да заврши рат са СССР. Ипак, опоравивши се од напада, совјетске трупе су прешле у активнија дејства против непријатеља. Жестоке битке за Смоленкс, Лењиниград, Кијев омеле су остварање Хитлерових планова. Операција Тајфун, чији је циљ био заузимање престонице СССР започела је тек 30. септембра.
Два месеца фашистичке трупе су нападале на Москву. Са северозапада су стигле до Истре, одакле је до Кремља остало око 40 километара. Са југозапада су стигле до села Бурцева, 45 километара од престонице. Хитлер је био толико убеђен у успешан и брз завршетак операције, да је пребацио део авијације на Средоземно море у помоћ Мусолинију.
Али 5. децембра совјетске трупе ус прешле у контранапад. Нема повлачења, иза је Москва! – са том мишљу војници су ишли у борбу и стајали до последњег. Немци су уздрхтали и почели да се повлаче. Победа СССР-а у бици за Москву била је преломни тренутак у Великом Отаџбинском рату, па и у читавом Другом светском рату, сматра научни руководилац Центра за историју ратова и геополитику Олег Ржешевски.
- Битка код Москве је почетак коренитог прелома. Ради се о томе што је пораз немачко-фашистичких трупа код Москве значио крај муњевитог рата против Совјетског Савеза. Ако ми отворимо немачка документа, видећемо да је операција по плану Барбароса требало да се заврши за 5 месеци. Зато је пораз немачких трупа код Москве значио да је Немачка изгубила план Барбароса и да има пред собом дуготрајан, још и зимски рат за који није била спремна.
За месец дана Хитлерова група армија Центар била је одбачена од совјетске престонице на 100-250 километара. Од фашистичких окупатора су биле потпуно ослобођене Московска, Туљска област, велики градови Каљинин и Калуга, Малојарославец и Мценск. Противници су променили улоге: Црвена армија је прешла у општи напад, а Немци су се повлачили. Најважније је што су совјетски људи поверовали у сопствене могућности да отерају непријатеља са своје територије, истиче историчар Андреј Сахаров.
- Фашистичко руководство у том тренутку још није било свесно да се преокрет у рату практично дешава. Мада су они претрпели пораз, изгубили много технике и војне снаге, ипак моћ њихове армије је била врло велика. То су показале битке које су уследиле, упад на југ, на Волгу. Што се тиче моралног пораза, наравно, овај моменат се веома осећао.
Битка код Москве 1941-42. ушла је у историју Другог светског рата као једна од највећих и најкрвавијих. Битке су се дешавале на територији од скоро 1000 километара по фронту и 400 километара у дубину, што је по површини једнако Енглеској, Ирској, Исланду, Белгији и Холандији заједно. Више од 200 дана водиле су се борбе, у којима је са обе стране учествовало преко 7 милиона војника, од њих милион и по је заувек остало на пољу битке.
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...
Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...
Аутор: Милан Петровић...
Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...
Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...
Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...
Остале новости из рубрике »
















