Да ли су свету потребни мешани бракови?

Мешани бракови и помешана осећања у вези са тим. Социолози констатују да број савеза међу особама разних етничких и религиозних група расте. Друштво ово различито оцењује. Нарастање острашћености се посебно осећа у државама са нерешеним питањем имиграције.

У оцени помешаних бракова постоје две тачке гледишта. Неки сматрају, да ови савези јесу битни за прогрес, да су деца рођена у оваквим породицама паметнија и лепша.

Ипак, има и других погледа на ову тему. У мешаним браковима и породицама, на један или други начин једна национална традиција узима претегу над другом, подвлаче социолози. А то значи да се пред децу ставља избор. Говори доцент на катедри социологије породице и демографије социолошког факултета Московског државног универзитета Александар Синељников:

- Не би требало претпостављати да мешани бракови воде ка стварању осећања „безнационалности“ код деце. Ми смо још далеко од тога. Деца, која се рађају у мешаним браковима, нису деца без националности. Друштво их може прихватити као своје, а и не мора. И на овој основи се базирају многе бриге. Али, нећемо на овај начин добити некакво интегрисано човечанство.

Брига за децу која су рођена у мешаним браковима настаје и у смислу генетике. Наиме, неки научници - генетичари сматрају да, ако су родитељи расли у различитим климатским зонама, деца ће тада чешће боловати и њихов ће имунолошки систем бити слабији. Осим тога, сама институција мешаног брака није увек добро прихваћена од стране друштва, сматра социолог Анатолиј Голубовски:

- У друштвеној свести је то повезано са, пре свега, степеном ксенофобије. Осим тога, постоји схватање грађанске нације. Алжирац, који живи већ неколико деценија у Француској, сматра себе Французом. Редовно се мешају појмови политичке, грађанске и етничке нације.

Број држављанстава, како то показује пракса, није увек залог успеха. Чак и када имају пасош земље у којој живе, мигранти преферирају да се селе из етничких или религиозних разлога. Тако се јављају кинеске, арапске, италијанске четврти у неким светским градовима. Често се код досељеника јављају и проблеми и у комуникацији са староседеоцима. Али, требало би приметити да се у основи неприхватања мешаних бракова, у разним државама, крију различити разлози.

Ситуација која настаје у свакој мешаној породици понаособ, као и међусобни узајамни односи оваквих породица са средином, није до краја изучена. Да ли ће фактички крај мултикултурализма, са којим се европска друштва суочавају, утицати на ове трендове, остаје као предмет неке будуће анализе.