Николај Други

Николај Други, император Све Русије, Цар Пољски и Велики Кнез Фински, последњи император Руске Империје. За владавине Николаја Другог су карактеристични економски развој Русије, као и раст социјално-политичких противречности, револуционарног покрета, који је резултирао револуцијом 1905.-1907 године и револуцијом 1917. године; у спољној политици експанзијом на Далеком Истоку, ратом с Јапаном, као и учешћем Руса у војним блоковима европских држава и Првом светском рату. Дворска дама баронеса Буксгевден је пружила такву карактеристику Николаја Другог: Једноставан у контактирању, без икакве афектације. Он је имао урођено достојанство, које никада није дало да се заборави ко је Он. Поред тога је Николај Други имао некако сентиментални, веома савесни, а понекад веома простодушни поглед на свет руског племића из старог рода… Он се мистички односио према својој дужности, али је био попустљив према људским слабостима и имао урођену симпатију према обичним људима – нарочито сељацима. Зато Он никада није опраштао оно, што је називао «тамним новчаним пословима». У вези са догађајима на Ходинки (гужва у време свечаности поводом крунисања са бројним жртвама) и 9. јануаром 1905. године (стрељање радничке манифестације у Санкт-Петербургу) назван је био од стране радикалне опозиције Николајем Крвавим; са таквим надимком је он фигурирао у совјетској популарној историографији.

Велика се пажња додељивала радничком питању. Карактеристично је да су управо за владавине Николаја Другог биле спроведене реформе, усмерене на олакшање положаја радника. Рецимо, 2. јуна 1897. године је била издата наредба, која је утврђивала максимални радни дан – не више од 11,5 сати обичних дана, 10 сати у суботу и уочи празника, или, ако је бар један део радног дана био у ноћно време. У фабрикама, које су имале више од 100 радника, уводила се бесплатна медицинска помоћ, која је обухватила 70 одсто укупног броја радника (1898. године). У јуну 1903. године су од стране Императора утврђена Правила о накнадама у случају несрећа у производњи, која су обавезала предузиматеље да плате новчану помоћ или пензију пострадалом или његовој породици у износу 50-66 одсто од плате пострадалог. 1906. године се у земљи стварају раднички синдикати. Закон од 23. јуна 1912. године је уводио у Русији обавезно осигурање радника од болести и несрећа.

За владавине Николаја Другог је Русија учествовала у неколико ратова, међу њима у Првом светском рату. Међутим, скоро није позната чињеница мировних иницијатива земље. 12. августа 1898. године, према наредби Николаја Другог, министар иностраних послова гроф Муравјов је уручио свим представницима страних држава у Петербургу владино саопштење (циркуларну ноту), која је између осталог гласила: Обуставити непрекидно наоружање и наћи средства да се спрече несреће, које угрожавају цео свет – то је данас највиша дужност свих Држава. Пун таквих осећања, Государ император ми је наредио да се обратим Владама држава, чији су Представници акредитовани при Високом Двору, са предлогом о сазиву конференције ради разматрања тог важног задатка. 1899. и 1907. године су одржане Хашке конференције мира, неке одлуке којих делују све до дан-данас (између осталог, Стални арбитражни суд у Хагу). За иницијативу сазива Хашке мировне конференције и допринос њеном одржавању Николај Други (и познати руски дипломата Мартенс Фјодор Фјодорович) били су номинирани 1901. године за Нобелову награду мира. У Секретаријату УН и данас стоји попрсје Николаја Другог и смештен његов Проглас светским државама о сазиву прве Хашке конференције.

Николај Други је абдицирао током Фебруарске револуције 1917. године, те се налазио са породицом у кућном затвору у Царском селу. Лети 1917. године, на одлуку Приверемене владе он је био послат у Тобољск, а у пролеће 1918. године бољшевици су га превели у Јекатеринбург, где су стрељали у јулу 1918. године заједно са породицом и поверљивим лицима.