Време, а не рад

Истраживачи из САД сматрају да су моменталне промене климе по геолошким мерама нагло убрзале човекову еволуцију. Неопходност прилагођавања новим околностима је убзрала развој мозга, допринела развоју усправног хода, појави оруђа за рад и слично. У корист своје верзије научници наводе чињеницу да су се еколошке неприлике подудариле са периодом када су се у датој теорији појавили први човекови преци који су научили да користе прва оруђа за рад.

Мишљења експерата о томе су подељена. Социјални антрополог Александар Казанков сматра климатску теорију мејнстирмом универзитетске науке:

- Хомо сапијенс је управо у таквим условима и настао. И то је доказана чињеница. Људи проучавају климатске промене, улгавном по садржају изотопа. Утврђују каква је била клима, и упоређују то са археолошким проналасцима. Испоставило се да клима даје човеку подстицај и да он почиње прогресивно да еволуира. Када се клима нагло колеба, еволуција напредује, креће се скоковито.

Експерт је уверен да управо захваљујући климатским променама људски предак се издвојио од претходника пре више од сто хиљада година. Климатске промене су натерале прве људе да се населе прво у Африци, коју многи научници сматрају колевком човечанства, а затим да пређу на друге континенте.

Али климатска теорија има доста противника. Палеоантрополог Александар Белов сматра климатски фактор важним, али не одређујућим. Проналасци са разних континената, посебно у последње време, не уклапају се ни у једну од постојећих теорија. Шта више, за сада је скоро немогуће утврдити континуитет међу разним древним формама човека, како би се више или мање веродоснојно реконструисала историја човечанства.

- Тешко је установити континуитет међу древним формама. Рани Хомо сапијенс су форме које су живеле пре 130-200 хиљада година у Африци и не слажу се превише са неантропима, кромањонцима, који су живели пре око 54-50 хиљада година и у Африци, и у Европи, и у Азији, и у Аустралији. Континуитет између ове две групе – древног сапијенса и сапијенса сапијенса врло је тешко спровести. Највероватније овог континуитета нема.

Нови археолошки проналасци, по речима научника, наводе научни свет да стално мења тачку гледишта на појаву човека и његову еволуцију. Ни једна од постојећих хипотеза, сматра Александар Белов, не може да објасни све проналаске, а пронађени артефакти не могу се спојити у ланац еволуције. Напротив, понекад се чак види процес такозване обратне еволуције, смањења мозга. Једном речи, мозак кромањонца за 300 кубних центиметара премашује мозак савременог човека. Могуће да је у науци о човеку потребан принципијално нов филозофски теме, говори Александар Белов:

- Нема сигурности да је то било тако или другачије. Очигледно је недовољно знања о томе. И знања чисто фактичког – археолошког, антрополошког и чак идејног, филозофског. Зато што је дарвинизам углавном идеологија. А друга алтернативна теорија не постоји. Постоји креационизам, али он није заснован на чињеницама, већ на религиозним сведочанствима. Једноставно овде се формирао вакуум. Потребна је нека идеја која би могла да објасни нове чињенице, нове проналаске.

Биолошко време се не слаже са културним и климатским. Могуће да не спољни фактори, већ неке особености генома човека терају га да се развија или деградира. Изгледа да наука о човеку поново сакупља фактички материјал. А они који желе да знају истину о пореклу својих далеких предака треба да очекују када ће по закону дијалектике квантитет прећи у квалитет.