Историјски корак мајмуна

Лансирање живог мајмуна у космос од стране Ирана и његов успешан повратак изазвало је интересовање не само светских медија. Војни експерти размишљају колико је Исламска република блиска реализацији циља председника Махмуда Ахмадинеџада. Најксаније до 2021. године Иран треба да пошаље човека у орбиту у свом космичком броду, а 2025. године да искрца експедицију на Месец.

Ракета је подигла капсулу са мајмуном на висину од 120 километара и за неколико минута благо је спустила на земљу. Самим тим учињен је корак ка лету на космос иранског астронаута, изјавио је министар одбране Ахмад Вахиди. Да ли је лансирање заиста извршено и да ли је путник преживео немогуће је потврдити из независних извора. Локални ТВ канали су показали само снимак са лансирањем неке ракете и фотографију мајмуна пред лет. Између осталог, његов датум такође није наведен, указано је само да се он подударио са рођенданом пророка Мухамеда. Овде је такође нејасно: сунити су обележили овај догађај још прошле недеље, а шитски Иран требало је да га прослави тек наредног дана, 29. јануара.

Суборбитални лет капсуле значи да Иран ускоро може да лансира у орбиту или сателите тежине до две тоне, или балистичке ракете на неколико хиљада километара. Тако сматра француски аналитичар Бруно Грјузел. Његово мишљење не дели директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев. По речима експерта, Иранци су до данас избацили само три лака сателита у Земљину орбиту (Омид, Раса-1 и Навид-е Елм о Санат), сви они били су масе до 50 килограма. Остали летови су били суборбитални.

- Основни носач ракета у Ирану постала је ракета Сафир-2, слаба у енергетском погледу. Њен први степен представља балистичку ракету Шахаб-3, а други је Шахаб-2. Због слабости Сафира-2 Иранци су се ограничили летом на пријављену висину. Истовремено, они су усавршавали технологије за могући орбитални лет и излазак човека у космос. Иран има још снажнију ракету Самург. Њених успешних лансирања за сада није било. Самург је аналог севернокорејске ракете Инха-3. Разликују се по томе што су први у други степен исти, али севернокорејска ракета има и трећи степен.

Судећи по томе што се ослонац ставља на рад са живим организмима, Иран може да избије бар на делимично пилотиране летове. Само не зна се када и у ком облику. Да ли ће то бити излазак у космос и одмах повратак, или ипак неколико окрета. Ова питања су тесно повезана са развојем ракетне индустрије у Северној Кореји, сматра Владимир Јевсејев.

- Између Ирана и Северне Кореје постоји споразум о сарадњи и размени технологија из септембра прошле године. Најевероватније Иранци су присуствовали првом старту Инха-3 у децембру. Њен старт је протекао успешно, он ће доприносити почетку практичне реализације носача Симург. То ће послужити као снажно пропагандно оружје унутар Ирана. јер не реализује се све о чему говори Иран у пракси.

Иран са својим „небеским“ мајмуном кренуо је истим путем којим су прошли 50-их година СССР и САД. Лет живог бића, чак суборбитални, корак је ка успостављају космичке силе, говори заменик главног уредника листа Новости космонаутике Игор Лисов.

- Иранци сматрају и сасвим заслужено да су самодовољна цивилизација. Они су поставили за циљ производњу ракете, сателита и то и чине. Не успевају сва лансирања, али то је уобичајени пут учења за сваку космичку силу која започиње. Имају нормалан технички ниво. И најважније је имају јаку жељу да га развијају даље, за разлику од многих других космичких сила са репутацијом.

Ипак, искрцавање иранског космонаута на Месец до 2025. године је немогуће, додаје Игор Лисов. Рокови су сасвим нереални.

28. јануара, када је свет сазнао за лансирање капсуле, десио се други догађај. Иранци су поставили нови услов за обнову преговора о свом нуклеарном проблему. Подударање није случајно: космичка одисеја примата потпуно је показала успех Техерана у сфери балистичких ракетних технологија.

Борис Павлишчев,