Да ли ће 21. век постати век суперсила?

Свет будућности је свет великих економских субјеката, кажу политиколози. Мале земље нису у стању да се супротставе гигантима као што су САД или Кина. Ако не желите да у будућности ваш трговински партнер разговара са вама с позиција силе, мораћете да ступате у алијансе. Са ове тачке гледишта ЕУ нема алтернативе, уверен је политиколог, експерт Института за националну стратегију Павел Свјатенков.

- Чак су САД и Кина заузете формирањем својих блокова. Пралик „америчког савеза“ може да буде Северноамерички споразум о слободној трговини (NAFTA). Далеки Исток жели да се обезбеди од последица кризе путем удруживања земаља АСЕАН и Кине. Међу њима већ постоји трговински споразум. Детаљније о циљевима алијансе заменик директора Института за Далеки Исток Андреј Островски.

- Осигурати се од кризне ситуације у свету изнад свега. Имам у виду ЕУ и САД, чији је државни дуг практично једнак унутрашњем бруто производу. И у зони евра ситауција се такође погоршава и темпо прираштаја унутрашњег бруто производа како у ЕУ, тако и у Америци је испод 2%. док се Исток развија бржим темпом. У тој ситуацији је природан покушај да се удаљи од партнера који се крећу мањом брзином.

У таквој ситуацији Русија практично нема алтернативе, осим да формира свој блок. На пример, Евроазијски савез, тако сматра политиколог Павел Свјатенков, истичући да је главни критеријум успеха читавог пројекта придруживање Украјине.

- Украјина је велика земља са 45 милиона људи. Много зависи не само од обима економије, већ и од броја становника. Што је већа бројност становништва, то је већи обим потенцијалног тржишта. Русија у савезу само са Казахстаном и Белорусијом има негде 150 милиона људи, а у савезу са Украјином то је негде 200 милиона. Јасно је да ће овај савез бити много релевантнији фактор. Без обзира на наше маневре око земаља Средње Азије, главна награда нису оне, већ Украјина.

Али пре него што се објединимо, треба да се разграничимо. Актуалне наддржавне структуре саме преживљавају кризу, зато нису способне да разреше ни економске ни политичке проблеме, који стоје пред одређеним земљама. Будућност није на алијансама, већ на одређеним државама, уверен је директор Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки.

- Пре него што се појаве нове формације, десиће се озбиљни потреси унутар кључних држава. Већ полазећи од тих потреса зависиће како ће се склапати нова међудржавна обједињења. И да ли ће се уопште склапати. Мислим да сада наступа ера нацоналних држава. Друга је ствар што се сама конфигурација националних држава и њихови односи снажно мењају.

Да ли ће то могуће у нашем глобалном свету? Експерт уверава да се у новој историји нешто слично дешавало више пута. У 17. веку глобални систем створен трговинско-финансијским капиталом распао се на националне иднустријске економије. Данас преживљавамо управо кризу светског финансијског система, тако да историја има шансу да се понови.

Влад Гринкевич,