Србиjа од Хрватске очекуjе примену Закона о jезику
Директорка Kанцелариjе за сарадњу са диjаспором и Србима у региону др Славка Драшковић упозорила jе да jе "напад на ћирилицу" напад на идентитет и опстанак српске мањине у Хрватскоj и да очекуjе и подржава напоре те државе у поштовању Закона о jезику и писму.
Kако jе саопштено из Kанцелариjе за сарадњу са диjаспором и Србима у региону, Драшковић jе указала да jе Закон о jезику и писму усвоjен у хрватском парламенту и омогућава Србима двоjезичност и поред бурне реакциjе грађана Вуковара.
„Република Хрватска jе потписник „Eвропске конвенциjе о правима националних мањина из 2003.“ Mноге одредбе ове конвенциjе се не спроводе, броjна спорна питања постоjе у односу према Србиjи, коjа ће Хрватска морати да реши у светлу њеног скорог уласка у Eвропску Униjу", рекла jе Драшковић.
Oна jе указала да се ово пре свега односи на подручjе образовања, културе и информисања ради очувања националног и верског идентитета Срба на подручjу Хрватске. "Oно што држава Србиjа захтева jе да се уведе реципроцитет када су у питању права коjа ужива хрватска национална мањина у Србиjи са правима коjа би требало да имаjу Срби у Хрватскоj", истакла jе Драшковић.
Oна jе подсетила да jе Србиjа Уставом и законом регулисала права мањина на начин коjи jе усклађен са европским стандардима - право на коришћење jезика, писма, образовање, информисање на матерњем jезику, право на заштиту културног идентитета, активно учествовање у политичком животу на републичком, покраjнском и локалном нивоу.
"Tакав положаj српске заjеднице у државама окружења ниjе ни приближан, а о реципроцитету нема говора. У Хрватскоj Срби имаjу статус националне мањине, али не и поштовање права коjе таj статус обезбеђуjе", навела jе Драшковић.
Oна jе указала да у Словениjи и Aлбаниjи таj статус за Србе ниjе остварен и њихов положаj jе изузетно неповољан, а тамо где се сматраjу аутохтоним народом као у Црноj Гори, Срби су изложени свакодневним притисцима да се одрекну свог националног идентитета. Према званичним подацима пописа становништва у Хрватскоj, у Вуковару живи више од jедне трећине Срба због чега jе хрватска држава дужна да србски jезик и писмо уведе као званични. Десничарка удружења се, међутим, противе томе, а током викенда jе одржан jош jедан протест са захтевом да се уведе барем десетогодисњи мораториjум на поменути закон.
- Извор
- Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...
Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...
Аутор: Милан Петровић...
Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...
Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...
Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...
Остале новости из рубрике »
















