Црна Гора јури у ЕУ, а економију јој подижу Руси

Иако је данашња Црна Гора у пуној мери окренута ка евроатлантским интеграцијама и еуфорично жели да се прикључи западној заједници држава, чини се као да капитал у њену привреду долази са помало неочекиване стране – са истока. Довољно је поменути да туризам, кључну привредну грану у Црној Гори, у највећој мери подржавају управо грађани Русије, као убедљиво најбројнији гости у црногорским туристичким капацитетима, а недавно се десила и нова значајна инвестиција из Русије, улагањем у један од највећих трговинских ланаца у Црној Гори.

Наиме, почетком јануара је објављена вест да је бизнисмен из Русије Давит Арутунјан уложио свој капитал и купио већински пакет акција у ланцу трговина „Албона“, која је за последње четири године пословања остварила експанзиван развој, и у то времену изразито тешке економске кризе, те у овом тренутку та компанија поседује око 40 малопродајних објеката у десетак градова широм Црне Горе, а запошљава 700 радника. Ланац маркета „Албона“ је један од највећих у земљи, са тржишним уделом од скоро 10 процената на домаћем тржишту, што у просеку значи да сваки десети црногорски грађанин купује баш у њеним трговинама.

Само прошле године је та компанија имала промет од преко 55 милиона евра, а након продаје руском инвеститору очекује се даље ширење продајне мреже и отварање нових радних места у такорећи свим црногорским општинама. Притом је успех руског бизнисмена био утолико већи, јер је поред њега и словеначки „Меркатор“ такође био заинтересован за исту куповину, али Рус је на крају понудио 2 милиона евра више од Словенаца и тако дошао у већински посед „Албоне“.

А када се ради о туризму као важном ослонцу црногорске економије, ту је ситуација још израженија, зато што су Руси далеко најчешћи гости у Црној Гори, с обзиром да сваки четврти туриста на црногорском приморју долази управо из Русије, што износи око 25% укупних ноћења. Штавише, према подацима Министарства одрживог развоја и туризма од прошле године, крајем лета у јеку туристичке сезоне чак и туристи из неких других источноевропских земаља, попут Украјине и Белорусије, остварили су више ноћења у Црног Гори, него на пример туристи из Велике Британије и Немачке заједно.

С обзиром да Црна Гора од туризма остварује око 700 милиона евра на годишњем нивоу, то значи да само руски туристи остављају сваке године близу 200 милиона евра, са тенденцијом раста те милионске суме. А поређења ради, о каквом великом приходу се ради, говори чињеница да су према званичним подацима Министарства финансија Црне Горе, приходи у државни буџет у јануару ове године износили свега нешто више од 50 милиона евра.

Осим тога, прогнозе министарства туризма, али и релевантних светских организација које се баве питањима туризма, кажу да ће приходи од те привредне гране у Црној Гори и даље расти у наредним годинама све док не досегну огромни удео од чак једне петине укупног бруто друштвеног производа, из чега се јасно види колика корист произилази од најбројних туриста из Русије и других источних земаља.

И зато, када је у 19. веку владар Црне Горе владика Петар Први говорио свом наследнику последње речи „Моли се Богу и држи се Русије“, можда је заправо хтео да каже у духу савременог времена – „Моли се Богу и држи се руских инвеститора и руских туриста.“ А онда Бог, ако помогне – помогне.