У Европи почела распродаја некретнина

Банке се плаше проспасти еврозоне и продају некретнине. По оценама Morgan Stanley, кредитне институције већ располажу са 600 милијарди евра у облику непокретности. Главни купци тих актива су крупни инвестициони фондови, као и приватна лица.Ти су инвеститори уверени, да јефтине европске некретнине могу обезбедити у будућности високе приходе.

Тржиште некретнина Европе тренутно је најатрактивније, током последњих 10 година. Тако макар сматрају спекуланти, брокери који су специјализовани за препродају квадратних метара. Пре три године, они су куповали у бесцење америчке некретнине, након што је то тржиште преживело колапс, како би их касније када се економија опорави, продавали за велике суме.

Сада је ред дошао на Европу. Банке у региону су почеле јефтино да продају некретнине које су им дошле у посед преко дугова- од хипотека, које су током кризе „наплаћивали“ од својих клијената. Више нема сврхе надати се да ће клијенти имати снаге да поврате, откупе своје некретнине. Тим пре што су гласине о колапсу еврозоне све учесталије. Најбоље тржиште за куповину јефтиних а квалитетних некретнина је запад и север Европе. На ову тему говори председник Међународне агенције некретнина Gordon Rock Станислав Зингел:

- Ако погледате државе попут Немачке, Аустрије, Швајцарске, тамо је процес капитализације актива почео још 2009.године. Имајући у виду принцип „купити онога ко последњи тоне“, те државе имају предност да привуку инвеститоре на своја тржишта. Распродаја актива банака Велике Британије, пре се могу одности на јужну Европу, источну Европу. Такође ту су Француска, Италија, Шпанија.

О осталим европским државама, посебно оним захваћеним кризом, говори директор финансијске групе „АЛОР“ Сергеј Хестанов:

- Еконосмка криза у земљама ПИИГС (Португалија, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија) наставља да се развија, проблеми само нарастају. У тим условима тржиште некретнина ће у најбољем случају стагнирати. У државама северне Ервопе динамика је обрнута- тржишта некретнина делује привлачно, јер је економска ситуација, без обзира на кризу.

Што се тиче некретнина у Русији, тај сектор може постати благородна основа за инвестирање са неких других страна. Квадратни метри у руским градовима су расли чак и током првих година кризе. У последње време, на пример, у протеклих шест месеци, цена квадратног метра у Москви порастала је са 5 на 5,5 хиљада долара. А ако пратите динамику у руским регионима, стан у Нижњем Новгороду током прошле године је поскупео за четвртину, у Јекатеринбургу мало мање - за 20%. Рећи да овај тренд слаби- не би одговарало истини.