Аргентина-Британија: све сама кршења правила
Лондон је послао ових дана у Јужни Атлантик, по свему судећи на Малвине, подморнице које могу да носе нуклеарно наоружање. Аргентина негодује.
Чинило би се, шта могу да деле две државе које се налазе на разним полулоптама? Парадокс који је постао историјска чињеница. И нажалост, све чешће он доводи у светској историји до трагичних последица. Заоштравање око архипелага у југозападном делу Атлантског океана достигло је врхунац 1982. године, када је између Аргентине и Велике Британије дошло до рата због острва.
Спор не престаје ни 31 годину касније, достигавши необичну оштрину. Енглези, осокољени успехом у рату, започели су 2010. године истраживање нафте у близини архипелага, што је довело до даље ескалације конфликтних односа. Аргентинци, тачније њихов председник Кристина Фернандес де Кишнер, обратила се британском премијеру Дејвиду Камериону, позивајући га да седну за сто преговора о повратку овог архипелага. Али очигледно британски премијер рачуна на референдум који предстоји у марту ове године. Према претпсотавци премијера, становништво Фолкленда дели став Даунинг стрита. Тим пре, ако ова процедура буде подржана уз помоћ нуклеарног оружја.
Како тврди наш угледни експерт, руски политиколог Борис Мартинов, то што је Лондон упутио нуклеарне подморнице у ову зону Јужног Атлантика, диркетно је кршење норми међународних права. Он прецизира:
- Разуме се, у Споразуму је реч о ненуклеарној зони у Латинској Америци или такозваном Споразуму тлатлолко, који је потписан 1967. године у Мексику. Он забрањује стицање, транзит и смештање нуклеарног наоружања у земљама Латинске Америке и на околним територијама, укључујући зону Јужног Атлантика. Била је такође 1986. године у Генералној скуштини УН усвојена на иницијативу Бразила резолуција о претварању Јужног Атлантика у зону мира. Тако да упућивање нуклеарних подморница противречи свим међународним документима.
Све то је наравно предмет за узнемиреност и регионалних латиноамеричких организација које су такође образложиле своје неотуђиво право да заједничи наступају против било каквог мешања споља, против разбуктавања војних дејстава на континенту и околним атлантским земљама и територијама. По мишљењу нашег угледног експерта – директора Института за Латинску Америку РАН Владимира Давидова, колонизација архипелага од стране Британаца почива на све самим правним прекршајима. Он наставља:
- Ради се о томе што је овде све везано још за Договор из 1947. године. Он је био потписан у Рио-де-Женеиру. Према њему, државе региона, међу њима иСАД, морају да помажу у случају агресије споља. 1982. године Аргентинци су очигледно рачунали на то да ће САД пружити помоћ. Али испало је супротно. Управо од те године започела је промена вреднсоти, тачније погледа латиноамериканаца на могућу помоћ Вашингтона у војно-политичким конфликтима.
Према подацима Буенос-Ајереса, Лондон наставља да увећава војно присуство у региону спорни острва. Предтавник Аргентине на Конференцији УН о разоружању у Женеви Едуардо Суајн је подвукао да Велика Британија до данас није дала никаква објашњења поводом премештања нуклеарних подморница у зону Јужног Атлантика, осуграну правном заштитом од размештања нуклеарног оружја.
Александар Суднишников,
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/Fernando Galeano/cc-by-nс-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...
Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...
Аутор: Милан Петровић...
Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...
Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...
Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...
Остале новости из рубрике »
















