Морска чипка Сергеј Григораша на изложби у Москви

Јутарњи гат и глатак морска површина која се прелива на сунцу, ћилибарски таласи и очаравајућа лепота олује... Моркси пејзажи чувеног кримског маринисте Сергеја Григораша излажу се у Централном дому уметника у Москви.

У последњим деценијама руска сликарска традиција је претрпела значајне промене. Академско сликарство привлачи све мање младих уметника – превише дуго и тешко је освајање свих нијанси мајсторства, а актуална уметност, на први поглед, отвара много више перспектива.

У сликарству Сергеја Григораша јасно се прати утицај класика руског сликарства, у првом реду Ивана Ајвазовског, чији су морски пејзажи чувени у читавом свету.

Како је рекао за Глас Русије уметник.

- Моја кућа се налази 200 метара од мора, и његов шум, та чаробна атмосфера човека ореће на посебне таласе. Свако има свој однос према мору, за мене је то место где осећам хармонију света, и зато управо море заузима централно место у мом стваралаштву.

Сергеј је уверен да је у животу имао среће. Сликати море за њега је права радост. Говорећи о свом раду, он се смешка: велика је срећа када процес стваралашва чини срећним уметника, а слике које он ствара привлаче пажњу публике. По његовом убеђењу

- Море не може да досади. Ова стихија – њено светло, динамика – мењају се сваке секунде. Право је уживање гледати олујно море, таласе који један другог сустижу, и никада се не понављају. И то даје уметнику стимуланс за импровизацију.

Уметник често и много ради на отвореном. Он не напушта традиције старих мајстора, слика стотине скица природе које постају радни материјал за слике. Сергеј Григораш признаје да су му ове живе, брзе скице понекад драже од великих слика на којима брижљиво ради у радионици. Оне су свеже, истиче Григораш. Упоредо са тим он не одустаје ни од достигнућа савремених технологија: приликом проучавања структура таласа, нианси које не може да улови око, уметнику помаже фотографија – крупни план му помаже много тога да схвати. Уметник сматра.

- Ако је фотографија само помоћни материјал, нема ништа лоше у томе да се она користи. Ипак када човек узима фотографију, разлаже је на коцкице и брижљиво прецртава – то није само лоше, то се одмах види, голим оком. Ови радови не дају светсло, не преносе емоционални осећај, они су мртви.

Круг интересовања Сергеја Григораша не ограничава се само морским призорима. Он слика мртву природу, градске пејзаже, понекад портрете. Али море као да му верује, отварајући уметнику своје тајне.

Армен Апресјан,